Београдска тврђава — разлика између измена

[[Датотека:2014-04-06 17-33-31 Kalemegdan.jpg|мини|лево|200п|Нови бедеми из прве половине [[18. век]]а прилагођени новој ратној техници а који су заменили старе средњовековне бедеме из прве половине [[17. век]]а.]]

Аустријанци освајају тврђаву [[1688]]. године и почињу са опсежном обновом и прерадом из средњовековног у артиљеријско утврђење. Посао је поверен [[Андреј Корнар|Андреју Корнару]] који га је већином привео крају [[1696]]. године под Османлијама које су у међувремену повратиле град. Том приликом је током бомбардовања погођен барутни магацин смештен у Деспотовом Граду што је изазвало велику експлозију у којој је страдао готово цео Деспотов Град. Међутим Корнарова решења су већ тада била застарела, а због сталних борби никада нису ни у потпуности завршена.

Аустријанци заузимају [[1717]]. године Београд и у периоду од [[1723]]. до [[1736]]. године [[Швајцарска|Швајцарац]] [[Никола Морес фон Доксат]] изводи велике преправке и дограђивања тврђаве у склопу којих је планирано и подизање додатних утврђења на левим обалама Саве и Дунава која би била повезана са самим утврђењем. Међутим тврђава је [[Београдски мир|Београдским миром]] из [[1739]]. године без борбе враћена Османлијама, а Аустријанци су били приморани да поруше новоизграђене бедеме у року од три (бастиона траса око вароши) односно шест (утврђења у склопу тврђаве) месеци. По окончању тих радова град бива у јуну [[1740]]. године предат Османлијама. Због потребе очувања својих северних граница [[Османско царство|Османска империја]] је морала да обнови и додатно утврди Београдску тврђаву, али је услед лошег финансијског стања у самом царству та обнова трајала преко две [[десетлеће|деценије]] и није унела ништа ново, већ је представљала поједностављену обнову тада већ застарелих Доксатових решења.