Уставни суд Босне и Херцеговине — разлика између измена

Гледано са историјског становишта и проблема транзиције социјалистичких земаља, [[Босна и Херцеговина]] је један од ријетких примјера који се могу наћи у историји уставних судова, будући да је бивша Југославија једина земља која је још у социјалистичком режиму имала систем уставних судова. Први Уставни суд у бившој [[Југославија|Југославији]] је основан још [[1963]]. године, и то је уједно и полазна тачка историје уставног судства у овој земљи. У складу са федеративном структуром, осим Уставног суда на савезном нивоу, шест република, па чак и двије аутономне покрајине - Косово и Метохија и Војводина, су такође имале своје уставне судове прије дисолуције бивше СФРЈ.▼

Уставни суд Босне и Херцеговине је конституисан први пут [[15. фебруар]]а [[1964]]. године на основу Устава из 1963. године, а задржан је и каснијим Уставом из 1974. године. Овај Уставни суд је у првом реду имао надлежност у апстрактној нормативној контроли, као што је одлучивање о сагласности (републичких) закона са Уставом и о уставности и законитости других прописа и општих и самоуправних аката, те рјешење спорова између Републике и других друштвено-политичких заједница, као и сукоба надлежности између судова и органа друштвено-политичких заједница. Законом о Уставном суду су била регулисана питања организације, надлежности и поступка пред овим Уставним судом.▼