Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и Архиву САНУ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м везе |
||
Ред 1:
'''Заоставштина Вука Стефановића Караџића у Библиотеци и [[Архив САНУ у Београду|Архиву САНУ]]''' чини лична библиотека [[Вук Караџић|Вука Караџића]] (која се састоји од 49 наслова или 55 књига), рукописе, преписке са знаменитим личностима из културног, научног и политичког живота из 19. века, сакупљену грађу за српске народне епске и лирске песме, приче, пословице, загонетке и породичну преписку.<ref>Vera Branković, Centralna biblioteka Srpske akademije nauka. U: Enciklopedija Jugoslavije 1 (A-Bosk), Zagreb 1955, S.522-523</ref>
== Библиотека Вука Стефановића Караџића (1787-1864) ==
Библиотеку Вука Стефановића Караџића (1787-1864), а то је све што је сачувано од Вукових личних књига (49 наслова - 55 књига), данас се чува у Библиотеци Српске академије наука и уметности.<ref>Владан Недић, Библиотека Вука Караџића . У : Библиотекар 1954, 4, 201- 210 ; 1955, 1-2, 15-24, 162-171 ; 1956,1-2, 63-77</ref>
Пошто је највећи број Вукових књига у Србију уништен у пожару [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] априла 1941. године, вредност ове збирке у Библиотеци САНУ утолико већа. У тој малој збирци је и 40 књига објављено на немачком језичком подручју, у највећем броју на немачком језику, које садрже бројне коментаре Вука Караџића. <ref>{{Cite web |url=https://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/Biblioteka.pdf |title=Библиотека Српске академије наука и уметности |access-date=28. 01. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160402130342/http://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/Biblioteka.pdf |archive-date=02. 04. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>
=== Историјат ===
Вук је из Србије у [[Беч]] дошао са двадесетак књига, а када је умро била је то богата приватна билиотека средином деветнаестог века у којој се налазило око 1.300 наслова.
После Вукове смрти највећи број књига завршио је овако:
* Део књига продао је његов син [[Димитрије Караџић|Димитрије]] Академији наука у Петрограду.
* Део библиотеке који је из Беча донет у Београд 1894. године (а састојао се од око 360 наслова: око 60 рукописа, од XIV до XIX века, писма и друга документа из српске прошлости, око 30 карата, атласа и скица, око 60 литографија, затим штампане књиге с краја XV века, 20 србуља, око 50 књига из XVIII века, једним делом (ајвредније књиге и рукописи) предати су Народној библиотеци;
* Део књиге које су биле у више примерака дате су Државној штампарији, библиотекама и књижарама;
* Књиге које је Вук написао и оне које говоре о њему дате су [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]] за Вукову собу а оне које су биле са Вуковим записима дате су Вуковом одбору који је требало да се бави проучавањем Вуковог дела.
Од свих књига из Вукове личне библиотеке сачувано је само 49 наслова (55 примерака) књига у Библиотеци САНУ, затим Српски рјечник из 1852. који се налази у Архиву САНУ, део овог истог Рјечника у [[Музеј Вука и Доситеја|Вуковом и Доситејевом музеју]] и Галетијев географски приручник у Народној библиотеци, који је раније припадао Географском заводу.<ref>Љубомир Стојановић, Каталог рукописа и старих штампаних књига : збирка Српске Краљевске академије.-Београд : Српска краљевска академија, 1901, 267 стр.</ref>
=== Списак Вукових књига које се чувају у Библиотеци САНУ ===
Ред 21:
#Правителствујушчиј совјет сербскиј за времена Кара-Ђорђијева / Караџић, Вук Стефановић
#Примјери српско-славенскога језика / Караџић, Вук Стефановић
#[[Српске народне песме|Српске народне пјесме]]. Књ. 2 / Караџић, Вук Стефановић
#Писменица сербскога језика / Караџић, Вук Стефановић
#Вуков одговор на Утук г. М. Светића / Караџић, Вук Стефановић
| |||