Усташе (устаници) — разлика између измена

 

[[Зећани]]н из [[Подгорица|Подгорице]] [[Нешо Станић]] је о устаницима (које назива усташама) из [[Невесињска пушка|1875]]. године у Херцеговини, записао у својој књизи из [[1907]]. године, да нису жалили своју драгоцјену крв пролити [[за крст часни и слободу златну]]. <ref>{{Cite book|last=Станић|first=Нешо|authorlink= Нешо Станић|title=Збирка примјера и поука|year=1907|url= |publisher= |pages=7|location=Велики Бечкерек|id= }}</ref> Српски историчар [[Андрија Лубурић]] (племе [[Дробњаци]]) <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини|year= |url=http://slobodnahercegovina.com/spisak-prezimena-pokatolicenih-srpskih-porodica-u-hercegovini/|publisher= |pages=|location= |id= }}</ref> спомиње [[1940]]. године вође српских ''усташа'' на челу с [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]]. <ref>{{Cite book|last=Лубурић|first=Андрија|authorlink=Андрија Лубурић|title=Поријекло и прошлост династије Петровића,књига прва|year=1940|url= |publisher= |pages=212.|location=Београд|id= }}</ref> Касније тај назив ([[Усташе]]), преузима терористички покрет [[Хрвати|хрватских]] шовиниста. Један од најистакнутијих представника таквих, каснијих усташа, био је саплеменик српског историчара Андрије Лубурића, [[Вјекослав Лубурић]], заповједник [[логор Јасеновац|концентрационог логора Јасеновца]] и ратни злочинац.

 

== Референце ==