Википедија

Стеван Марковић (телохранитељ) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
razno dalje
Ред 28:
 
== Детињство и младост ==
<!-- Стеван Марковић је рођен у Београду 1937. године. Одрастао је у [[Улица Сремска (Београд)|Сремској улици]] (београдска општина [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари Град]]). Припадао је мангупима из [[Савамала|Савамале]] чија је територија обухватала леву страну од [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилове]] улице и [[Калемегдан]], све до савамалских докова. ЛегендаКао приповедамладић даје никадабио нијепроблематичан. изгубиоУчествовао дуелје у уличним песничењиматучама и да је педестих година време углавном проводио глуварећи с друштвом дужу Кнез Михаилове улицеМихаиловој, на Калемегданској тврђави и савској обали, џез игранкама и тренирајући [[рвање]] у [[СД Раднички Београд|Спортском друштву Радничком]] су Црвеногбеоградском крстанасељу [[Црвени крст (Београд)|Црвени крст]] на [[Општина Врачар|Врачару]]. ПријатељАвантуристичког духа и суседса изжељом Сремскеда улиценапусти биоБеоград, муСтевица јеса Милошчетворицом Милошевићпријатеља крајем лета 1958. одлази у [[Истра|Истру]], којинаводно ћена галетовање, иали упознатису санеколико Аленомдана Делономкасније сви заједно илегално пребегли преко државне границе у [[Италија|Италију]], а одатле у Француску. Циљ им је био Париз.<ref name="Ekspres.net">{{cite news |last1=Jevtić |first1=Nemanja |title=UBISTVO U KRUGU ELITE I POLITIKE |url=https://www.ekspres.net/uncategorized/ubistvo-u-krugu-elite-i-politike |accessdate=5. 8. 2020 |work=Ekspres.net |publisher=Publisher d.o.o. |date=10.12.2018}}</ref>
 
== Живот у Паризу ==
Трагајући за авантуром и желећи да напусти Београд, Стевица, како су га звали, с четворицом пријатеља крајем лета 1958. одлази наводно на летовање у Истру. Одатле су неколико дана касније сви заједно илегално пребегли преко државне границе. Након разних перипетија у Италији, бежања пред полицијом и прелажења преко планинских превоја, домогли су се Француске и упутили ка Паризу. Стевица се утопио у сивило емиграната из социјалистичке Југославије, углавном својих вршњака који су преживљавали од данас до сутра. До сусрета с Делоном, лета 1965, провео је седам година у немаштини, сналажењима, повременим пословима, највише у фотографисању страних туриста по Паризу, ноћењима по мемљивим мансардама и јефтиним пансионима.
У Паризу Стевица се придружује заједници [[Емигрант|емиграната]] из тадашње [[СФРЈ|социјалистичке Југославије]], углавном својих вршњака, где преживљава седам година у немаштини, станујући у јефтиним становима и бавећи се повременим пословима, највише у фотографисањем страних туриста. Године 1965. пријатељ и сусед из Сремске улице, [[Милош Милошевић (телохранитељ)|Милош Милошевић]], упознао га је са чувеним француским глумцем [[Ален Делон|Аленом Делоном]].{{напомена|име=Милош Милошевић|Милош Милошевић упознао је Алена Делона 1962. године у Београду, током снимања филма „[[Марко Поло (филм из 1962)|Марко Поло]]”. Милошевић је са Делоном напустио Југославију и отишао у Венецију, а затим у Париз. У Паризу је, као Делонов пријатељ, пратилац и телохранитељ, остао до лета 1964. године, када одлази у [[Холивуд]] са идејом да постане филмски глумац. Остварио је неколико мањих улога и ушао у емотивну везу са супругом Микија Рунија, Барбаром. Његово беживотно тело, заједно са Барбариним, пронађено је 1. фебруара 1966. у Рунијевој холивудској вили. Његово тело пренето је у Београд и сахрањено на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]], а околности њихове смрти никада нису разјашњене до краја. Спекулише се да је он прво убио Барбару па себе или су обоје убијени од стране трећег лица. Смрт Милоша Милошевића многи доводе у везу са убиством његовог пријатеља Стевице Марковића, две године касније.<ref name="Ekspres.net" />}} Исте године, на Милошеву молбу, Делон помаже Марковићу да изађе из затвора у [[Белгија|Белгији]], где је доспео јер је, наводно из незнања, као возач учествовао у једној пљачки. Стеван постаје Делонов пријатељ, пратилац и телохранитељ, заузевши место које је некада припадало Милошу Милошевићу, а који тада већ био отишао у [[Холивуд]].<ref name="Ekspres.net" />
 
=== Сарадња са Аленом Делоном ===
Причало се да је Стеван упознао Делона и пре 1965. на иницијативу његовог пријатеља Милоша Милошевића, који ће 1966. у Холивуду под неразјашњеним околностима окончати живот у двадесет петој години, у кући глумца Микија Рунија, у којој је пронађено његово беживотно тело заједно са Рунијевом супругом Барбаром.
Током три године живота са породицом Делон Стеван није искористио прилику за напредовање и усавршавање преко Делонових веза и утицајних пријатеља. Солидан џепарац који је добијао трошио је на коцку и клађење на коњским тркама и у проводима, што је брачном пару Делон све више сметало. Причало се чак да је имао и кратку аферу са Натали Делон. Током лета 1968. његов однос с Делоновима постаје све компликованији. Они желе да прекину заједнички живот с њим, нудећи му отпремнину од продаје старе Аленове куће у авенији Месин, али Стеван жели више и поставља услове које брачни пар не жели да прихвати. Претпоставља се да је то разлог због којег се упустио у [[уцена|уцену]].<ref којаname="Ekspres.net" ће га, вероватно, коштати живота./>▼
 
Током живота у Делоновом окружењу Марковић је био и љубавник многих супруга познатих Француза. Имао је обичај да даме слика у ласцивним позама, а затим фотографије шаље њиховим мужевима, тражећи новац у замену за слике.<ref name="Svet">{{cite news |title=Francuzi snimaju film o Stevici Markoviću |url=https://www.svet.rs/francuzi-snimaju-film-o-stevici-markovicu/ |accessdate=5. 8. 2020 |work=Svet |agency=Color Media International doo}}</ref>
Милош је 1962. у Београду упознао Делона током снимања филма “Марко Поло”. Заједно одлазе у Венецију, затим у Париз, где ће млади Београђанин остати до лета 1964. године када одлази у Холивуд ношен идејом да постане филмски глумац. Након неколико мањих улога и емотивне везе коју је започео с Рунијевом женом, Милошевић 1. фебруара 1966. трагично завршава свој живот у холивудској вили америчког глумца. Његово тело пренето је у Београд и сахрањено на Новом гробљу. И данас се не зна да ли је он убио Барбару па себе или су обоје убијени. Смрт Милошевића многи доводе у везу са убиством његовог пријатеља Стевице Марковића.
 
== Смрт ==
Те 1965. на Милошеву молбу Делон помаже Марковићу да изађе из затвора у Белгији, где је доспео јер је, наводно из незнања, у пљачку одвезао криминалце. Стеван долази на некадашњи Милошев положај као Делонов пријатељ, пратилац, телохранитељ. Међутим, током три године заједничког живота, до 1968, Стеван није искористио прилику за напредовање и усавршавање преко Делонових веза и утицајних пријатеља. Солидан џепарац који је добијао од Делона трошио је на коцку и клађење на коњским тркама и у проводима, што је брачном пару Делон све више сметало. Причало се да је имао и кратку аферу са Натали, што му Делон, наводно, никада није опростио.
Марковићева смрт изазвала је политичку аферу која је дуго потресала француску, али и југословенску јавност. Остала је запамћена као „[[Афера Марковић]]”.
▲Током лета 1968. његов однос с Делоновима постаје све компликованији. Они желе да прекину заједнички живот с њим нудећи му отпремнину од продаје старе Аленове куће у авенији Месин, али Стеван жели више и поставља услове које брачни пар не жели да прихвати. Претпоставља се да је то разлог због којег се упустио у уцену која ће га, вероватно, коштати живота.
 
У недељно вече 22. септембра 1968,. Стеван Марковић излазије изашао из стана у авенији Месин, ходаи после неколико минута доушао раскрсницеу и улази уцрни [[такси,]] црнимарке “пежо„[[пежо 404”404]]”. На задњем седишту чекао га је мушкарац којег су касније два сведока препознала као Марковићевог пријатеља Уроша Милићевића, али ће накнадно они ипак променити исказе. ПрвиМилићевић је био таксиста, а други Марковићев пријатељ Урош Милићевић, један од кључних сведока у каснијој истрази убиства и последњи који га је видео живог.<ref name="Ekspres.net" /> Његово раскомадано тело пронађено је неколико дана касније, 1. октобра, у кеси на једној депонији у селу недалеко од Париза.<ref name="Svet" />
 
На основу Марковићевих писама, полиција је прво посумњала да иза убиства стоје Ален Делон и његова тадашња супруга Натали, као и корзикански криминалац Франсоа Маркантони, али убрзо потом у листу „[[Le Figaro|Фигаро]]" објављено је анонимно писмо у коме се говори о учешћу високих државних функционера и бивших чланова влада на оргијама које је Маркантони организовао у Делоновој кући. У писму се, такође, наводи да извесни Југословен по имену Аков има доказе о томе. Од тог тренутка ово убиство прераста у политичку аферу. Говори се о фотографијама „посебног карактера" на којима је, наводно, била и Клод Помпиду, супруга тада бившег француског премијера [[Жорж Помпиду|Жоржа Помпидуа]]. Афера је попримила обрисе завере усмерене против Помпидуа, како би се спречила његова кандидатура на председничким изборима, иза које су, по Помпидуовом чврстом убеђењу, стајали људи блиски генералу [[Шарл де Гол|Шарлу де Голу]].<ref name="Svet" />
Током првог сведочења Ален Делон негира да је познавао убијеног. Међутим, полиција долази у посед Стеванових писама која је слао пријатељима и у којима је описивао своје лоше материјално стање и незадовољство брачним паром. Писма је слао и старијем брату који је живео у Југославији. Како је откривено у једном од писама, Марковић је намеравао да уради “нешто велико” уколико му не буду изашли у сусрет. У тим писмима која су касније објављена и у штампи, могло се прочитати да је добијао претње, а да је незавидно стање у коме се нашао описивао на уопштен начин, без јасних назнака шта је посреди. Било је јасно да је поред Алена и Натали, у прикривеној форми, мислио и на тада јавности мало познатог Франсоа Маркантонија.▼
 
=== Истрага убиства ===
▲<!-- Током првог сведочења Ален Делон негира да је познавао убијеног. Међутим, полиција долази у посед Стеванових писама која је слао пријатељима и у којима је описивао своје лоше материјално стање и незадовољство брачним паром. Писма је слао и старијем брату који је живео у Југославији. Како је откривено у једном од писама, Марковић је намеравао да уради “нешто велико” уколико му не буду изашли у сусрет. У тим писмима која су касније објављена и у штампи, могло се прочитати да је добијао претње, а да је незавидно стање у коме се нашао описивао на уопштен начин, без јасних назнака шта је посреди. Било је јасно да је поред Алена и Натали, у прикривеној форми, мислио и на тада јавности мало познатог Франсоа Маркантонија.
 
Француски новинари убрзо су сазнали да је Маркантони, рођени Корзиканац, био Делонов пријатељ још из времена пре него што је глумац постао славан. Био је члан Покрета отпора за време окупације Француске у Другом светском рату и цењен због храброг држања током испитивања у затвору. Међутим, његове послератне везе са различитим утицајним структурама, од обавештајних и параобавештајних до криминалних и мафијашких, помагале су му у различитим легалним и нелегалним пословима, а у неколико наврата завршио је и у затвору. То се поново десило када је због Марковићевих писама позван на испитивање и задржан на дуже време у полицији, а да званично никада није ни био у притвору.
Линија 79 ⟶ 84:
 
Након више од пола године, без конкретних доказа о умешаности у убиство Марковића, Маркантонија пуштају на слободу. Истрага се наставља, а Жорж Помпиду, упркос скандалу који му је сервиран, добија председничке изборе на лето 1969. године.
 
АЛИБИ ПОД СУМЊОМ
 
Да ли би један од најпопуларнијих европских глумаца довео себе у ситуацију да буде умешан у убиство емигранта? Многи и данас мисле да би његова експлозивна нарав и осветољубивост коју је испољавао ако би га неко издао могле да имају везе са таквим чином.
 
Делон је више пута испитиван. Многима је изгледало да је као створен за животну улогу сличну многим улогама које је играо на филму. “Да није било мене, афера не би ни постојала”, изјавио је једном приликом. Дознало се и да је полиција након проналажења тела стигла код Делона у Сен Тропе где је, уз његово допуштење, прислушкивала телефонски разговор с човеком који је био Стеванов пријатељ. Тај саговорник је, попут Уроша, рекао Делону да је Стеван убијен метком у главу, што је потоња обдукција и потврдила. Било је необично што полиција никада није потражила тог Делоновог саговорника.
 
Делон је након неколико година још једном дошао у ситуацију да му алиби озбиљно буде уздрман након што је пронађена дописница с његовим рукописом од 22. септембра, на дан када је Стеван нестао, убачена у сандуче баш у близини авеније Месин где је живео. Судија Патар установио је да глумац тог дана није био на снимању у Сен Тропеу, јер је екипа са сета имала слободан дан. Где се тог 22. септембра налазио Делон?
 
Глумац је рекао истражитељима да је његов пријатељ дописницу понео са собом у Париз и да је путовао аутомобилом, убацивши је у поштанско сандуче недалеко од места где је он становао. Полиција је открила да се Делонов пријатељ налазио на списку путника који су летели авионом. А ко је онда уместо пријатеља заиста путовао авионом? Можда Делон под другим именом, што због заштите приватности познатих и славних личности није било неуобичајено. На сведочењу пријатељ није могао да се сети свих детаља на којима је полиција инсистирала и остао је при ставу да је понео са собом дописницу и да је путовао аутомобилом.
 
Након саслушања више стотина сведока не само да нису откривене убице и разлози због којих је Марковић страдао, већ никада није установљено ни где је он отишао тог 22. септембра 1968. Нема ни чврстих доказа да се налазио у Сен Тропеу. Суђење никада није одржано.
 
После пет деценија, након анализе доступних података, можда је најближа истини претпоставка да су Марковића ликвидирали они који су конструисали читаву аферу у циљу политичке дискредитације Жоржа Помпидуа. Готово је извесно да фотографије са забава за одрасле нису ни постојале. Јер да су их оганизатори афере поседовали, одавно би пронашле пут до медија, или би свакако биле довољне да ућуткају брачни пар Помпиду и приморају их да заувек напусте политичку сцену.
 
Делонова претња режисеру
 
Колико је велом мистерије обавијена “афера Марковић” и колико је у Француској и даље опасно бавити се тим скандалом, показује околност да, упркос намери, никада није снимљен играни филм на ту тему. Филмски редитељ Ив Боасе својевремено је изјавио:
 
“Нисам успео да направим филм о ‘афери Марковић’ иако сам то силно желео и годинама скупљао документацију. Притисци су били толико јаки са свих страна да је то просто било немогуће. Сви докази били су уклоњени, ништа није могло званично да се потврди, а Ален Делон ми је једном приликом рекао: ‘Ти ћеш бити мртав човек ако направиш тај филм’. То није била претња него констатација – знало се какав би земљотрес изазвало расветљавање убиства у које је био укључен читав политички естаблишмент Француске, али и тајне службе неколико земаља. Опасно”.
 
 
Књига и филм
 
Документарни филм о афери „Марковић”, под радним насловом „Телохранитељ”, коначно је пред реализацијом. У документарцу се кроз сведочења пријатеља и савременика Стевана Марковића откривају непознати детаљи о актерима догађаја, уз изношење претпоставки и хипотеза о могућим наручиоцима и извршиоцима убиства. Уз оригиналну архивску грађу, обиман истраживачки рад, интервјуе с Марковићевим савременицима из Париза и из Београда, филм о великом скандалу који је уздрмао Француску требало би да, након 50 година од тог трагичног догађаја, буде приказан током 2019. године.
 
У припреми је и документарни трилер, роман аутора текста Немање Јевтића о овој афери, под радним насловом „Уцена – Цхантаге”, чије се објављивање такође очекује следеће године.<ref name="Ekspres.net" />
-->
 
<!--
После смрти Жоржа Помпидуа, његова супруга Клод и син објавили су књигу његових сјећања гдје бивши премијер и предсједник Француске описује политичку позадину афере “Марковић” као борбу за наслијеђе Де Гола и да су у ту аферу умјешани водећи функционери деголистичке партије као и сам генарал де Гол. У књизи се налази дио у коме пише да су Жорж и Клод Помпиду познавали Алена Делона као највећу звијезду Француске и да су се дружили с њим, али да никавог Стевана Марковића нису никада видјели.<ref>{{cite journal |last1=Rosić |first1=Branko |title=Srpski "Dobri momci": Istina o Stevici Markoviću |journal=Nedeljnik |date=9. 10. 2016 |url=https://arhiva.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/dobri-momci |accessdate=5. 8. 2020}}</ref>
-->
 
<!--
Гостујући у емисији „Вече са Иваном Ивановићем”, 7. октобра 2016. године, Ален Делон је сасвим отворено говорио о свом односу са Стевицом Марковићем и о афери која му је обележила живот, потресла француску јавност и довела га пред суд правде као главноосумњиченог за Марковићево убиство.<ref>{{cite news |title=U petak na TV Prva Alen Delon gostuje kod Ivana Ivanovića |url=https://glossy.espreso.rs/zabava/tv/76190/alen-delon-gostuje-kod-ivana-ivanovica |accessdate=5. 8. 2020 |work=Glossy |agency=Adria Media Group d.o.o. |date=6.10.2016}}</ref>
-->
 
== Контроверзе ==
 
== Напомене ==
{{напомене|}}
 
== Референце ==
Линија 92 ⟶ 137:
<!--
 
 
https://trebevic.net/region/srpski-dobri-momci-istina-o-stevici-markovicu/
 
https://www.nedeljnik.rs/kako-su-prezimena-milosevic-i-markovic-potresli-svet-mnogo-pre-slobe-i-mire-iz-poklon-knjige-koja-se-dobija-uz-nedeljnik/▼
 
https://www.nedeljnik.rs/tag/stevica-markovic/
Линија 103 ⟶ 144:
http://www.rtv.rs/sk/zivot/kultura/u-pripremi-francuski-film-o-aferi-markovic-delon_121808.html
 
https://www.kurir.rs/crna-hronika/2939469/kad-pas-ujede-gospodara-mi-ga-ubijemo-stevica-markovic-covek-koji-je-beogradski-asfalt-izvezao-na-zapad-preko-kreveta-prve-dame-do-pariskog-smetlista -->
 
http://www.film-documentaire.fr/4DACTION/w_fiche_film/10030_1 - FILM
https://www.imdb.com/find?q=L%27affaire+Markovic++Delon&ref_=nv_sr_sm - SERIJE
[[Лепи и мртви]]
 
GORILA - KNJIGA
▲https://www.nedeljnik.rs/kako-su-prezimena-milosevic-i-markovic-potresli-svet-mnogo-pre-slobe-i-mire-iz-poklon-knjige-koja-se-dobija-uz-nedeljnik/ - JOŠ JEDNA KNJIGA
-->
 
[[Категорија:Рођени 1937.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стеван_Марковић_(телохранитељ)”