Исидора Бјелица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
ознака: ручно враћање
Ред 1:
{{Сређивање|Преуредити биографију}}
{{Биографија
| име = Исидора Бјелица
Линија 16 ⟶ 15:
Рођена је у [[Сарајево|Сарајеву]] [[10. децембар|10. децембра]] [[1967]]. године где је и завршила [[гимназија|гимназију]]. Затим је завршила [[Факултет драмских уметности у Београду]] (одсек драматургија) и магистрирала на истом факултету са тезом „Технотрилер као савремени облик трагедије“. Живела и радила у [[Београд]]у. Била је удата за [[Небојша Пајкић|Небојшу Пајкића]] с којим је имала двоје деце, Лава Григорија Пајкића и Вилу Евангелину Пајкић. Као ТВ аутор радила је неколико пројеката, од тога Клот–Фркет на [[БК ТВ|БК телевизији]] и [[РТВ БН|БН телевизији]], и Исидорин љубавни водич на [[ТВ Метрополис|телевизији Метрополис]].
 
Била је велики хуманиста и учествовалаучествавала је у небројеним хуманитарним акцијама. Њена мисија да помаже другима видљива је и у њеним последњим књигама које је писала док се борила са болешћу а са циљем да помогне другима. Улагала је целу себе у напорима да помаже другима. Увек је била доступна, спремна да разговара, подели своје искуство, знања, осећања... Њена љубав према људима и животу била је очаравајућа. Пленила је својом искреношћу и отвореношћу. Бројне родитеље је охрабривала да дају слободу својој деци и да се не плаше својих слабости. Њена потреба за давањем била је присутна до последњег тренутка. Давала је и охрабривала, својим примером је научила на хиљаде оболелих од карцинома да се због болести не треба правити болесна ситуација у породици и у животу, да је болест само стање са којем требамо да научимо да живимо.
 
Ауторка је 79више од 40 [[књига]] посвећених различитим генерацијама, а петнаест књига је објавила под псеудонимом:
Њена љубав према родитељима, деци, ћерки Вили и сину Лаву била је и остала подстицај родитељима и старатељима да покушавају баш као и она да деци омогуће да се осамостаљују поштовајући њихове изборе. Познавала је психологију боље од многих стручњака, и истраживала како се достиже највиши ниво постојања људских бића.
 
У њеној биографији у Издавачкој кући Лагану написано је да су скоро све њене књиге бестселери који су доживели и по десет, петнаест издања, а најпопуларније су свакако “Спас”, “Спас 2”, “Сама”, “Волети и умрети на Карибима”, “Љубав у Тунису”, “Мој деда Луј Витон”, “Тајни живот славних Српкиња”, “Принцезе ди Монтенегро”, “Дама из Монака”, “Српкиња” - све су продате на десетине хиљада примерака.
 
Своју прву књигу “Први пробуђени” објавила је у едицији „Пегаз“ још са 18 година и дуго времена је била најмлађи члан УКС.
 
Као позоришни писац и редитељ највећи успех доживела је с драмом “Сарајка у Београду”, која је десет година пунила хале.
 
Веома успешни комади били су и “Озлоглашена”, “Псовачи”, “Тако је говорио Броз”…
 
За драму “Скадарлијка” добија и престижну награду за најбољи текст и режију на интернационалном фестивалу у Сарајеву.
 
Као ТВ аутор радила је неколико пројеката, од тога “Клот-Фркет” на БК телевизији и БН телевизији, и “Исидорин љубавни водич” на телевизији Метрополис.
 
Као сценариста и редитељ потписује 2000. године први српски независни филм “Дорћол-Менхетн”.
 
Као модни дизајнер шешира имала је преко десет ревија, за које је добила низ интернационалних признања.
 
Аутор је награђиваних радио-драма, од којих је највећи успех доживела драма о Исидори Секулић.
 
Творац је низа перформанса и уметничког пројекта Политарт, који је доживео велику интернационалну промоцију, а посебно је запажена њена изложба с Небојшом Пајкићем у Музеју савремене уметности „Егзибиција националног помирења“.
 
Исидора је добитник и два Београдска победника за књижевност, два Златна бестселера, Самсунгове награде за културу, награда Гала писац ТВ Политике 2002, Највољеније жене 21. века, Карић награде за публицистику и награде „Драгиша Кашиковић“ за публицистику, награде за књижевност студената Сорбоне и многих других признања за бројне хуманитарне ангажмане.
 
За роман “Спас” додељена јој је награда „Златни Хит либер“ 2014. године.
 
Њена дела превођена су на енглески, руски, француски, словеначки, македонски и шпански језик.
 
Као главни уредник потписала је неколико пројеката: “Исидорине женске стране”, “Хепи-енд”, “Траг истине”.
 
Била је главни уредник дипломатског магазина “Вип Трип Дипломатик”…
 
Бјелица је била чланица удружења “Клуб првих жена”.
 
Говорила је пет језика, како је често истицала, била је “глобтротерка” која је два пута обишла целу земаљску куглу и пасионирани твитераш.
 
Ауторка је 79 [[књига]] посвећених различитим генерацијама, а петнаест књига је објавила под псеудонимом:
 
{| class="wikitable"