|
| потпис =
}}
'''Стеван Марковић''', познатији као '''Стевица Марковић''' (Београд, 10. мај, 1937. Београд, – Париз, 1. октобар, 1968), био је [[телохранитељ]] филмског глумца [[Ален Делон|Алена Делона]]. Пронађен је мртав 1968. године, а његова смрт покренула је политичку аферу која је месецима потресала Француску. О његовом животу писац [[Душан Савковић (писац)|Душан Савковић]] написао је 70-их година 20. века култни роман „Горила” и његове наставке.
== Детињство и младост ==
На основу Марковићевих писама, полиција је прво посумњала да иза убиства стоје Ален Делон и његова тадашња супруга Натали, као и корзикански криминалац Франсоа Маркантони, али убрзо потом у листу „[[Le Figaro|Фигаро]]" објављено је анонимно писмо у коме се говори о учешћу високих државних функционера и бивших чланова влада на оргијама које је Маркантони организовао у Делоновој кући. У писму се, такође, наводи да извесни Југословен по имену Аков има доказе о томе. Од тог тренутка ово убиство прераста у политичку аферу. Говори се о фотографијама „посебног карактера" на којима је, наводно, била и Клод Помпиду, супруга тада бившег француског премијера [[Жорж Помпиду|Жоржа Помпидуа]]. Афера је попримила обрисе завере усмерене против Помпидуа, како би се спречила његова кандидатура на председничким изборима, иза које су, по Помпидуовом чврстом убеђењу, стајали људи блиски генералу [[Шарл де Гол|Шарлу де Голу]].<ref name="Svet" />
Ален Делон је више пута испитиван поводом овог догађаја, његов алиби довођен је у сумњу, разни докази појављивали су се годинама касније, али чврсти докази за његово кретање на дан Марковићевог убиства никада нису пронађени. Након саслушања више стотина сведока убице нису откривене, као ни разлози због којих је Марковић страдао, а суђење поводом овог убиства никада није одржано. Најближа истини вероватно је претпоставка да су Марковића ликвидирали они који су конструисали читаву аферу у циљу политичке дискредитације Жоржа Помпидуа. Готово је извесно да фотографије са забава за одрасле нису ни постојале, с обзиром на чињеницу да се током више од пола века никада нису појавиле у јавности.<ref name="Ekspres.net" /> Гостујући у емисији „[[Вече са Иваном Ивановићем]]”, 7. октобра 2016. године, Ален Делон је сасвим отворено говорио о свом односу са Стевицом Марковићем и о афери која му је обележила живот, потресла француску јавност и довела га пред суд правде као главноосумњиченог за Марковићево убиство.<ref>{{cite news |title=U petak na TV Prva Alen Delon gostuje kod Ivana Ivanovića |url=https://glossy.espreso.rs/zabava/tv/76190/alen-delon-gostuje-kod-ivana-ivanovica |accessdate=5. 8. 2020 |work=Glossy |agency=Adria Media Group d.o.o. |date=6.10.2016}}</ref>
=== Истрага убиства ===
<!-- Током првог сведочења током истраге овог убиства Ален Делон негираје негирао да је познавао убијеног. Међутим, полицијаали долазије уполиција поседпронашла СтевановихСтеванова писамаписма која је слао пријатељима и старијем брату који је живео у Југославији и у којима је описивао своје лоше материјално стање и незадовољство брачним паром. Писма је слао и старијем брату који је живео у ЈугославијиДелон. Како је откривено уУ једном од писама, Марковић је намеравао да уради “нешто велико” уколико му не буду изашли у сусрет. У тим писмима која су касније објављена и у штампи, могло се прочитати да је добијао претње,. аБило је јасно да је незавиднопоред стањеАлена и Натали, у комеприкривеној сеформи, нашаомислио описиваои на уопштентада јавности мало познатог Франсоа Маркантонија. начинМаркантони, безрођени јаснихКорзиканац, назнакабио штаје Делонов пријатељ још из времена пре него што је посредиглумац постао славан. БилоБио је јасночлан да[[Покрет јеотпора поред(Француска)|Покрета Аленаотпора]] за време [[Окупација Француске у Другом светском рату|окупације Француске у Другом светском рату]] и Наталицењен због храброг држања током испитивања у затвору. Међутим, његове послератне везе са различитим утицајним структурама, од обавештајних и параобавештајних до криминалних и мафијашких, помагале су му у прикривенојразличитим формилегалним и нелегалним пословима. Неколико пута завршио је и у затвору, мислиоизмеђу осталог и када је због Марковићевих писама позван на тадаиспитивање јавностии малозадржан познатогна Франсоадуже Маркантонијавреме, а да званично никада није ни био у притвору.
Поред Маркантонија, као сведок је позван и Урош Милићевић који се представио инспекторима као Стеванов близак пријатељ. Стеван му је наговестио да иде на важан састанак и да ће отићи сам, али је он одлучио да га кришом прати све до уласка Марковића у такси у којем га је неко чекао.{{напомена|име=Урош Милићевић|Према једној верзији Милићевић је Марковића пратио до таксија, док постоји и друга верзија, према којој га је управо он чекао у таксију.}} Убрзо после испитивања, почетком новембра, Урош нестаје из Париза, а неколико дана касније у једном београдском дневном листу освануо је [[интервју]] с њим. Тврдио је да му је живот био у опасности јер је много тога знао па је морао да напусти Париз. Репортери и новинари из целе Европе ускоро су почели да долазе у Београд и плаћају за интервјуе са њим.<ref name="Ekspres.net" />
Француски новинари убрзо су сазнали да је Маркантони, рођени Корзиканац, био Делонов пријатељ још из времена пре него што је глумац постао славан. Био је члан Покрета отпора за време окупације Француске у Другом светском рату и цењен због храброг држања током испитивања у затвору. Међутим, његове послератне везе са различитим утицајним структурама, од обавештајних и параобавештајних до криминалних и мафијашких, помагале су му у различитим легалним и нелегалним пословима, а у неколико наврата завршио је и у затвору. То се поново десило када је због Марковићевих писама позван на испитивање и задржан на дуже време у полицији, а да званично никада није ни био у притвору.
Поред Маркантонија, ускоро је на сведочење позван и Урош Милићевић који се представио инспекторима као Стеванов близак пријатељ. Стеван му је наговестио да иде на важан састанак и да ће отићи сам, али је он одлучио да га кришом прати све до уласка Марковића у такси у којем га је неко чекао.
Тих дана француска полиција интензивно је трагала за мушкарцем који је такође нестао као и Урош Милићевић. У београдској штампи осванула је фотографија уз име човека који се звао Милош Милошевић , (као и Милош Милошевић из Холивуда ), познатији као Миша Словенац ,. Он је био један од момака са Црвеног крста који је у том тренутку био најтраженији човек у Француској. Новинари су затим објавили да се Миша Словенац телеграмом однекуд јавио мајци како би је обавестио да је жив. Претпостављало се да је он био веза у решавању неспоразума између Марковића и Делона, који је у то време у [[Сен Тропе|Сен Тропеу ]] снимао филм “Базен”„[[Базен (филм из 1968)|Базен]]”. Према једној верзији Миша Словенац је Марковића намамио у монденско летовалиште, док га је, према другој, пријатељски саветовао да се негде склони и да ни по коју цену не долази у Сен Тропе. Његова улога у афери је остала нејасна. Једино се зна да је један од ретких из круга око “афере Марковић” који су остали живи. ▼
У међувремену, Урош Милићевић из Београда обавештава јавност да му је Стеван дан пре нестанка скренуо пажњу да, ако се 23. септембра не врати, то значи да ће вероватно бити убијен. Према претходном договору, Урош једно писмо шаље Стевановом брату у Југославију, а друго Натали Делон. Затим ступа у контакт с Марковићевом девојком Клод Хос и тражи да пређе у један од њених станова јер се плашио да би могао бити убијен. Са собом је наводно понео и Стеванове личне ствари, писма, нотес и дневник за који се претпостављало да је био предмет уцене и који се наводно доводио у вези са сусретима које је Стеван имао с богатим и утицајним људима, а нарочито са женама из високих слојева француског друштва. Урош се, наводно, у Паризу срео са Маркантонијем, који је баш у време Марковићевог нестанка био у Сен Тропеу, мада има и оних који су тврдили да се тај сусрет никада није десио. Постојала је и теорија да је управо Урош био тај који је био у таксију заједно са Стеваном. Накнадно су пронађене повратне авионске карте на релацији Сен Тропе – Париз, које је користио Милићевић, а наводно их платио Делон. Претпоставља се да је Урош у Сен Тропеу добио инструкције да се врати у Париз и пронађе Стеванове личне ствари. Према подацима из истраге Милићевић је на самом почетку, пре друге аутопсије, када се још сматрало да је Стефан убијен тврдим предметом, изјавио да је убијен пуцњем из ватреног оружја. Да ли је Урош знао како је Марковић убијен, или је тек само нагађао, вероватно никада неће бити разјашњено. У првој половини 70-их Урош се вратио у Француску и дао полицији нове исказе, који су били у супротности са ранијим. Истражни органи закључили су да је сведок постао непоуздан и одустали су од њега, али августа 1976. полиција у Бриселу пронашла је два мртва тела у стану који је припадао српском емигранту. Један од те двојице био је Урош Милићевић, тада стар 27 година. Према званичној верзији убијен је у обрачуну емигрантског подземља, а незванично се његово убиство доводило у директну везу са афером „Марковић”.<ref name="Ekspres.net" />
Убрзо, почетком новембра, Урош нестаје из Париза. Неколико дана касније у једном београдском дневном листу освануо је интервју с њим. Тврдио је да му је живот био у опасности јер је много тога знао па је морао да напусти Париз. Репортери и новинари из целе Европе ускоро ће пристизати у Београд и плаћати за интервјуе са њим.
=== Афера „Марковић” ===
ЛИКВИДАЦИЈА СВЕДОКА
Крајем 1968. године долази до неочекиваног обрта у истрази. Извесни Боривој Ацков из затвора шаље писмо Алену Делону, како би му изјавио саучешће због смрти заједничког пријатеља Стевице, али писмо не долази на одредиште, већ завршава код истражног судије Ренеа Патара, који је од почетка водио овај случај. Ацков је у свом сведочењу помињао познанство са Урошем и претпостављао да је Стеван убијен због уцене, а поменуо је и сеансе [[Групни секс|групног секса]] којима је и сам присуствовао. Стеван је, наводно, имао обичај да уцењује жене из имућних кругова тајно снимљеним фотографијама и то скупо наплаћивао. На крају сведочења поменуо је и високу, плавокосу жену у касним четрдесетим, за коју му је у крајњој дискрецији речено да је жена премијера француске владе. Више се није радило само о уцењеним пријатељима и богаташима из круга филмске звезде, убијеном емигранту из Југославије и све већем броју непоузданих сведока. Уплитање жене премијера у такве сплетке значило је скандал који је могао имати несагледиве последице по кредибилитет државе.
Убрзо се у игру умешала и француска служба безбедности. У јавности се затим појавила вест да је њихов агент посетио поменуту жену, која је и сама некада радила за ову службу у Алжиру и да је од ње сазнао да постоје фотографије са забава за одрасле у којима је главни актер био Марковић са познатим личностима. Вест је изазвала још већи скандал од оног у коме се убијени Марковић доводио у везу са Делоном и његовим богатим пријатељима. Већ у јануару 1969. до јавности стиже нова шокантна вест, сведочење Стефановог брата Александра Марковића, који је у истрази рекао да је са Стеваном, Аленом и Натали Делон био на ручку у друштву са [[Жорж Помпиду|Жоржом]] и Клод Помпиду. Изгледало је да је политичка каријера бившег премијера Помпидуа готова, нарочито због његове намере да се на изборима кандидује за председника државе. Помпиду је касније изјавио да је до ручка са Аленом и Натали Делон требало да дође, али да је отказан јер је његову супругу заболела глава.<ref name="Ekspres.net" /> После смрти Жоржа Помпидуа његова супруга Клод и син објавили су књигу његових сећања, где бивши премијер и председник Француске описује политичку позадину афере „Марковић” као политичку борбу и да су у ту аферу умешани водећи функционери де Голове партије, као и сам генарал [[де Гол]]. У књизи се налази и део у коме пише да су Жорж и Клод Помпиду познавали Алена Делона, као тадашњу највећу звезду Француске и да су се дружили с њим, али да никавог Стевана Марковића нису никада видели.<ref>{{cite journal |last1=Rosić |first1=Branko |title=Srpski "Dobri momci": Istina o Stevici Markoviću |journal=Nedeljnik |date=9. 10. 2016 |url=https://arhiva.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/dobri-momci |accessdate=5. 8. 2020}}</ref>
▲Тих дана француска полиција интензивно је трагала за мушкарцем који је такође нестао као и Урош Милићевић. У београдској штампи осванула је фотографија уз име човека који се звао Милош Милошевић (као и Милош Милошевић из Холивуда), познатији као Миша Словенац, један од момака са Црвеног крста који је у том тренутку био најтраженији човек у Француској. Новинари су затим објавили да се Миша Словенац телеграмом однекуд јавио мајци како би је обавестио да је жив. Претпостављало се да је он био веза у решавању неспоразума између Марковића и Делона, који је у то време у Сен Тропеу снимао филм “Базен”.
Према првој верзији, Миша Словенац је Марковића намамио у монденско летовалиште у смртоносну замку. Према другој, изгледнијој, пријатељски га је саветовао да се негде склони и да ни по коју цену не долази у Сен Тропе. Његова улога у афери је остала нејасна; нестао је из видокруга јавности и медија, али и оних који би могли да му науде. Једино се зна да је један од ретких из круга око “афере Марковић” који су остали живи.
НаконПосле више од пола године, беззбог недостатка конкретних доказа о умешаности у убиство Стефана Марковића, МаркантонијаМаркантони пуштајује пуштен на слободу. Истрага се настављанаставила, а Жорж Помпиду, упркос скандалуовом којискандалу, мупобедио је сервиран,на добијапредседничким председничкеизборима изборекоји насу се одржали у лето 1969. године. <ref name="Ekspres.net" /> ▼У међувремену, Урош из Београда обавештава домаћу и инострану јавност да му је Стеван дан пре нестанка скренуо пажњу да, ако се 23. септембра не врати, то значи да ће вероватно бити убијен. Према претходном договору, Урош једно писмо шаље Стевановом брату у Југославију, а друго Натали Делон. У изјавама је био уверен да иза Марковићевог нестанка стоје славни глумац и његов корзикански пријатељ.
== Социолошки утицаји ==
Урош ступа у контакт с Марковићевом девојком Клод Хос и тражи да пређе у један од њених станова јер се плашио да би могао бити убијен. Са собом носи и Стеванове личне ствари, наводно и дневник за који се претпостављало да је био предмет уцене. Одлучује да пронађе Маркантонија који је, коинциденције ради, баш у време Марковићевог нестанка био у Сен Тропеу. Проналази га неколико дана касније у једном париском бистроу како би сазнао шта се десило са Стеваном. Разговор се, иако испрва непријатан, према каснијем сведочењу Маркантонија, пријатељски окончао.
О убиству Стевице Марковића “Нисампостоји неколико књига и документарних филмова, али афера „Марковић” је и даље обавијена тајном. Упркос намери, играни филм на ту тему никада није снимљен. Филмски редитељ [[Ив Боасе]] својевремено је изјавио: „Нисам успео да направим филм о ‘афери Марковић’ иако сам то силно желео и годинама скупљао документацију. Притисци су били толико јаки са свих страна да је то просто било немогуће. Сви докази били су уклоњени, ништа није могло званично да се потврди, а Ален Делон ми је једном приликом рекао: ‘Ти ћеш бити мртав човек ако направиш тај филм’. То није била претња него констатација – знало се какав би земљотрес изазвало расветљавање убиства у које је био укључен читав политички естаблишмент Француске, али и тајне службе неколико земаља. Опасно”. ▼
Прву књигу на ову тему написао је чувени српски новинар, писац и сценариста [[Душан Савковић (писац)|Душан Савковић]]. Био је то тада култни роман „Горила”, објављен 1974. године.<ref>{{cite web |title=GORILA, Dušan Savković |url=https://www.delfi.rs/knjige/10989_gorila_knjiga_delfi_knjizare.html |website=Zvanični veb-sajt |publisher=Knjižare Delfi |accessdate=1. 8. 2020}}</ref> Касније је написао и наставке овог [[Роман|романа]], „Горила 2” (1980) и „Загрљај Париза” (1982).
Ипак, било је и оних који су тврдили да се тај сусрет никада није десио и да ни Урош ни Маркантони у то време нису били у Паризу, већ у Сен Тропеу заједно са Марковићем. Постојала је и теорија да је управо Урош био тај који је био у таксију заједно са Стеваном. Накнадно су пронађене повратне авионске карте на релацији Сен Тропе – Париз, које је користио Урош Милићевић, а наводно их платио Делон.
Средином 2020. године роман о Стевици Марковићу, под насловом „Стевица Марковић: Највећа прича о првом мангупу Београда и Југославије” објавио је и српски писац и новинар [[Бранко Росић]].<ref>{{cite journal |last1=Rosić |first1=Branko |title=Kako su prezimena Milošević i Marković potresli svet mnogo pre Slobe i Mire – Iz poklon knjige koja se dobija uz Nedeljnik |journal=Nedeljnik |date=8. 7. 2020 |url=https://www.nedeljnik.rs/kako-su-prezimena-milosevic-i-markovic-potresli-svet-mnogo-pre-slobe-i-mire-iz-poklon-knjige-koja-se-dobija-uz-nedeljnik/ |accessdate=6. 8. 2020}}</ref>
Претпоставља се да је Урош у Сен Тропеу добио инструкције да се врати у Париз и пронађе Стеванове личне ствари, нарочито писма, нотес и дневник који је наводно водио у вези са сусретима које је имао с богатим и утицајним људима, а нарочито са женама из високих слојева француског друштва.
О афери „Марковић” 2001. године снимљен је документарни филм ''„L'Affaire Markovic”'', у трајању од 52 минута.<ref>{{cite web |title=L'Affaire Markovic |url=http://www.film-documentaire.fr/4DACTION/w_fiche_film/10030_1 |website=film-documentaire.fr |accessdate=6. 8. 2020}}</ref>
Истражни судија Рене Патар, који је од почетка водио случај, није заборавио да је Урош дао изјаву у којој је тврдио да је Стеван био убијен ватреним оружјем и то у време пре друге аутопсије када се још сматрало да је убијен тврдим предметом. Да ли је Урош знао како је Марковић убијен, или је тек само нагађао, вероватно никада неће бити разјашњено. У једном интервјуу загонетно је изјавио: “Заклетва коју сам дао пријатељу обавезује ме да не кажем све што знам”.
Исте 2001. године У Француској је, у оквиру серијала „''Passé sous silence''” (Прошло у тишини) аутора Рејнолда Исмара (''Reynold Ismard''), 22. новембра емитована епизода „''L'affaire Markovic''”.<ref>{{cite web |title=L'affaire Markovic |url=https://www.imdb.com/title/tt6500346/?ref_=fn_al_tt_1 |website=IMDb |accessdate=6. 8. 2020}}</ref>
У првој половини седамдесетих Урош се враћа у Француску и даје нове исказе полицији који су били у супротности с његовим ранијим изјавама. Истражни органи закључују да је сведок постао непоуздан и одустају од њега. Али топлог августовског дана 1976. полиција у Бриселу проналази два мртва тела у стану који је припадао српском емигранту. Један од те двојице био је Урош Милићевић, тада стар 27 година. Према званичној верзији, убијен је у обрачуну емигрантског подземља, а незванично се његово смакнуће доводило у директну везу са “афером Марковић”.
У серијалу „''La case du siècle''” (Случај века), који се у Француској емитује од 20010. године, 13. октобра 2019. емитована је епизода „''L'affaire Markovic: coup bas chez les gaullistes''” (Афера „Марковић”: низак ударац деголиста).<ref>{{cite web |title=L'affaire Markovic: coup bas chez les gaullistes |url=https://www.imdb.com/title/tt11417410/?ref_=fn_al_tt_2 |website=IMDb |accessdate=6. 8. 2020}}</ref>
НОВИ СКАНДАЛ
Године 2012. На телевизији ''[[ТВ Хепи|Хепи]]'' емитован је играно документарни серијал „[[Лепи и мртви]]”. Кроз 15 епизода овај серијал, аутора [[Миломир Марић|Миломира Марића]], прати живот и смрт првих београдских „жестоких момака”, Стевице Марковића и Милоша Милошевића.<ref>{{cite news |title=FILM: "Lepi i mrtvi" na Hepiju |url=https://www.telegraf.rs/jetset/197520-film-lepi-i-mrtvi-na-hepiju |accessdate=6. 8. 2020 |work=Telegraf |date=8. 5. 2012}}</ref>
Крајем 1968. године, када је француска јавност већ била засићена вестима о Марковићевом убиству, долази до неочекиваног обрта у истрази. Извесни Боривој Ацков из затвора “Френ”, где је служио робију, шаље писмо Алену Делону како би му изјавио саучешће због смрти заједничког пријатеља Стевице, али писмо не долази на одредиште, већ завршава код истражног судије Патара.
Ацков је на сведочењу био врло причљив, помињао је познанство са Урошем и претпостављао да је Стеван убијен због уцене, а поменуо је и сеансе “ружичастог балета”, односно групног секса којима је и сам присуствовао. Стеван је, наводно, имао обичај да уцењује жене из имућних кругова тајно снимљеним фотографијама и то скупо наплаћивао. На крају сведочења поменуо је и високу, плавокосу жену касних четрдесетих година, која је посећивала такве забаве, да би запрепастивши инспекторе полиције и самог Патара додао да му је у крајњој дискрецији речено да је то била жена премијера француске владе. Стеван Марковић, који га је наводно у неколико наврата водио са собом, рекао му је да никоме не сме да каже кога је све тамо виђао.
Инспектори су били затечени. Више се није радило о уцењеним пријатељима и богаташима из круга филмске звезде, убијеном емигранту из Југославије и све већем броју непоузданих сведока – све је било подигнуто на много виши ниво. Уплитање жене премијера у такве сплетке значило је скандал који је могао имати несагледиве последице по кредибилитет државе.
Убрзо се у игру умешала моћна и злослутна “Сдеце” (Здек), служба сигурности Пете републике. У јавности се затим појавила вест да је високи агент “Сдеце” посетио “госпођу у годинама” која је некада радила за ову службу у Алжиру, и да је од ње сазнао да постоје фотографије са забава за одрасле у којима је главни актер био Марковић са познатим личностима. Вест је изазвала још већи скандал од оног у коме се убијени Марковић доводио у везу са Делоном и његовим богатим пријатељима.
Већ у јануару наредне године до јавности стиже нова шокантна вест, сведочење Александра Марковића, који је у истрази рекао да је са братом Стеваном, Аленом и Натали Делон био на ручку у друштву са Жоржом и Клод Помпиду. Изгледало је да је политичка каријера бившег премијера Помпидуа готова, нарочито због његове намере да се на изборима кандидује за председника државе. Помпиду је касније изјавио да је до ручка са Аленом и Натали Делон требало да дође, али да је отказан јер је његову супругу заболела глава.
▲Након више од пола године, без конкретних доказа о умешаности у убиство Марковића, Маркантонија пуштају на слободу. Истрага се наставља, а Жорж Помпиду, упркос скандалу који му је сервиран, добија председничке изборе на лето 1969. године.
АЛИБИ ПОД СУМЊОМ
Да ли би један од најпопуларнијих европских глумаца довео себе у ситуацију да буде умешан у убиство емигранта? Многи и данас мисле да би његова експлозивна нарав и осветољубивост коју је испољавао ако би га неко издао могле да имају везе са таквим чином.
Делон је више пута испитиван. Многима је изгледало да је као створен за животну улогу сличну многим улогама које је играо на филму. “Да није било мене, афера не би ни постојала”, изјавио је једном приликом. Дознало се и да је полиција након проналажења тела стигла код Делона у Сен Тропе где је, уз његово допуштење, прислушкивала телефонски разговор с човеком који је био Стеванов пријатељ. Тај саговорник је, попут Уроша, рекао Делону да је Стеван убијен метком у главу, што је потоња обдукција и потврдила. Било је необично што полиција никада није потражила тог Делоновог саговорника.
Делон је након неколико година још једном дошао у ситуацију да му алиби озбиљно буде уздрман након што је пронађена дописница с његовим рукописом од 22. септембра, на дан када је Стеван нестао, убачена у сандуче баш у близини авеније Месин где је живео. Судија Патар установио је да глумац тог дана није био на снимању у Сен Тропеу, јер је екипа са сета имала слободан дан. Где се тог 22. септембра налазио Делон?
Глумац је рекао истражитељима да је његов пријатељ дописницу понео са собом у Париз и да је путовао аутомобилом, убацивши је у поштанско сандуче недалеко од места где је он становао. Полиција је открила да се Делонов пријатељ налазио на списку путника који су летели авионом. А ко је онда уместо пријатеља заиста путовао авионом? Можда Делон под другим именом, што због заштите приватности познатих и славних личности није било неуобичајено. На сведочењу пријатељ није могао да се сети свих детаља на којима је полиција инсистирала и остао је при ставу да је понео са собом дописницу и да је путовао аутомобилом.
Након саслушања више стотина сведока не само да нису откривене убице и разлози због којих је Марковић страдао, већ никада није установљено ни где је он отишао тог 22. септембра 1968. Нема ни чврстих доказа да се налазио у Сен Тропеу. Суђење никада није одржано.
После пет деценија, након анализе доступних података, можда је најближа истини претпоставка да су Марковића ликвидирали они који су конструисали читаву аферу у циљу политичке дискредитације Жоржа Помпидуа. Готово је извесно да фотографије са забава за одрасле нису ни постојале. Јер да су их оганизатори афере поседовали, одавно би пронашле пут до медија, или би свакако биле довољне да ућуткају брачни пар Помпиду и приморају их да заувек напусте политичку сцену.
Делонова претња режисеру
Колико је велом мистерије обавијена “афера Марковић” и колико је у Француској и даље опасно бавити се тим скандалом, показује околност да, упркос намери, никада није снимљен играни филм на ту тему. Филмски редитељ Ив Боасе својевремено је изјавио:
▲ “Нисам успео да направим филм о ‘афери Марковић’ иако сам то силно желео и годинама скупљао документацију. Притисци су били толико јаки са свих страна да је то просто било немогуће. Сви докази били су уклоњени, ништа није могло званично да се потврди, а Ален Делон ми је једном приликом рекао: ‘Ти ћеш бити мртав човек ако направиш тај филм’. То није била претња него констатација – знало се какав би земљотрес изазвало расветљавање убиства у које је био укључен читав политички естаблишмент Француске, али и тајне службе неколико земаља. Опасно”.
Књига и филм
Документарни филм о афери „Марковић”, под радним насловом „Телохранитељ”, коначно је пред реализацијом. У документарцу се кроз сведочења пријатеља и савременика Стевана Марковића откривају непознати детаљи о актерима догађаја, уз изношење претпоставки и хипотеза о могућим наручиоцима и извршиоцима убиства. Уз оригиналну архивску грађу, обиман истраживачки рад, интервјуе с Марковићевим савременицима из Париза и из Београда, филм о великом скандалу који је уздрмао Француску требало би да, након 50 година од тог трагичног догађаја, буде приказан током 2019. године.
У припреми је и документарни трилер, роман аутора текста Немање Јевтића о овој афери, под радним насловом „Уцена – Цхантаге”, чије се објављивање такође очекује следеће године.<ref name="Ekspres.net" />
-->
<!--
После смрти Жоржа Помпидуа, његова супруга Клод и син објавили су књигу његових сјећања гдје бивши премијер и предсједник Француске описује политичку позадину афере “Марковић” као борбу за наслијеђе Де Гола и да су у ту аферу умјешани водећи функционери деголистичке партије као и сам генарал де Гол. У књизи се налази дио у коме пише да су Жорж и Клод Помпиду познавали Алена Делона као највећу звијезду Француске и да су се дружили с њим, али да никавог Стевана Марковића нису никада видјели.<ref>{{cite journal |last1=Rosić |first1=Branko |title=Srpski "Dobri momci": Istina o Stevici Markoviću |journal=Nedeljnik |date=9. 10. 2016 |url=https://arhiva.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/dobri-momci |accessdate=5. 8. 2020}}</ref>
-->
<!--
Гостујући у емисији „Вече са Иваном Ивановићем”, 7. октобра 2016. године, Ален Делон је сасвим отворено говорио о свом односу са Стевицом Марковићем и о афери која му је обележила живот, потресла француску јавност и довела га пред суд правде као главноосумњиченог за Марковићево убиство.<ref>{{cite news |title=U petak na TV Prva Alen Delon gostuje kod Ivana Ivanovića |url=https://glossy.espreso.rs/zabava/tv/76190/alen-delon-gostuje-kod-ivana-ivanovica |accessdate=5. 8. 2020 |work=Glossy |agency=Adria Media Group d.o.o. |date=6.10.2016}}</ref>
-->
== Напомене ==
[[Лепи и мртви]]
GORILA - KNJIGA
https://www.nedeljnik.rs/kako-su-prezimena-milosevic-i-markovic-potresli-svet-mnogo-pre-slobe-i-mire-iz-poklon-knjige-koja-se-dobija-uz-nedeljnik/ - JOŠ JEDNA KNJIGA
-->
|
