Славеносербски магазин — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Mr. Vols преместио је страницу Славено-сербскиј магазин на Славеносербски магазин)
| вебсајт =
}}
„'''Славено- сербскијСлавеносербскиј магазин'''“ био је први српски часопис и најзначајнији штампани текст написан на [[СлавеносербскиСлавенорпски језик|славеносербскомславеносрпском језику]]. Штампан је [[1768]]. у [[Венеција|Венецији]], у штампарији [[Димитрије Теодосије|Димитрија Теодосија]]. Покретач и уредник часописа био је један од најактивнијих српских писаца и просвјетитеља, члан бечке царске Академије, сликар, бакрорезац, историчар, калиграф и издавач, [[Захарије Орфелин|Захарије Стефановић Орфелин]]. „Славено-сербскиј магазин“ је имао укупно 96 страна, формата 20 пута 13 цм. Подијељен је на девет одјељака, обиљежених [[Римски бројеви|римским бројевима]] у којима су распоређени разни материјали (поуке за дјецу и омладину, религиозни и морални савјети, неколико забавних прилога, савјети из медицине, неколико [[епиграм]]а и, на крају, шест приказа разних књига).
 
Први и једини број „Славено-сербског„Славеносербског магазина“, Орфелин је уредио по угледу на учено-књижевни часопис „Јежемесјачнија сочињенија“, који је издавала Руска академија наука у [[Петроград]]у, од [[1755]]. до [[1764]]. Орфелин је „ могао знати и други који журнал, али без сумње највише се угледао на овај руски часопис“ – каже историчар [[Тихомир Остојић]] у својој књизи о Орфелину. Он није узео из руског часописа само основне идеје, него и формат и терминологију, па чак и распоред радова. „Орфелин је неке дијелове просто превео, одбацивши што је било за руске прилике и удесио према српским стандардима “- пише [[Јован Скерлић]].
 
Часопис је објављен непосредно прије почетка [[Руско-турски рат (1768—1774)|руско-турског рата (1768—1774)]].
==Предговор часописа==
 
У предговору „Славено-сербском„Славеносербском магазину“, Орфелин је написао да ће га издавати по „деловима и томовима“. Међутим издао је само један број. Нема никаквих писаних података о томе због чега није наставио издавање часописа. Највјероватније да га је обесхрабрио мали број читалаца. Знајући да је за српску публику књига која излази у периодичним издањима нешто ново, Орфелин је у „Магазину“ штампао опширан предговор „Предисловие“ на тринаест страна. У њему је представљен програм часописа који у једно представља и његов најзначајнији дио. Његов значај истакао је Јован Скерлић овим ријечима: „Да Захарије Орфелин ништа друго није написао на овај напредни и разумни предговор, заслужио би часно мјесто у историји српске књижевности и духовног развитка српског. То није само програм књижевног рада Захарија Орфелина, то је један манифест историјског значаја, у коме су први пут на српском језику изнете рационалистичке и [[Просветитељство|просветитељске]] доктрине 18. века и у ком се први пут у српској књижевности развила мисао световне културе“.
 
Пошто је образложио своје просвјетитељске идеје, Орфелин у другом дијелу предговора пише да ће у „Магазину“ бити заступљене све врсте људског рода и културе. Он позива своје читаоце на сарадњу и обећава им да ће све радове и преводе објавити „с потпуном верношћу“. Орфелин даље упозорава да „Магазин“ неће штампати јавне спорове, страсне критике, нити друге увриједљиве написе и личне нападе. Даље обећава да ће редакција бити предусретљива према читаоцима и да ће у њему моћи саопштавати своја мишљења и примједбе.