Божидар Максимовић — разлика између измена

У време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] био је министар просвете у [[Прва влада Петра Живковића|првој]] и [[Друга влада Петра Живковића|другој влади]] [[Петар Живковић|Петра Живковића]] (1929-1931 и 1931-1932).{{sfn|Fogelquist|2011|p=353}} У наредним владама Петра Живковића, [[Војислав Маринковић|Војислава Маринковића]] и Николе Узуновића од 5. јануара 1932. до 5. децембра 1934. године био је министар правде, а у влади [[Милан Сршкић|Милана Сршкића]] министар без портфеља од 3. јула до 5. новембра 1932. године. После [[Марсељски атентат|смрти]] Александра Карађорђевића противио се именовању намесника, сматрајући његов тестамент фалсификатом. На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|изборе 1935.]] изашао је као радикалски дисидент са својом листом кандидата [[Југословенска национална странка]], али није прешао цензус.<ref>T. Stojkov, 10-11</ref> У [[Друга влада Драгише Цветковића|владу]] [[Драгиша Цветковић|Драгише Цветковића]] ушао је као министар просвете од 26. августа 1939. до 29. јуна 1940. када је поднео оставку. Као противник Тројног пакта 1941. године одбио је да уђе у [[Влада Душана Симовића|владу]] генерала [[Душан Симовић|Душана Симовића]].<ref name="automatski generisano1" />