Предак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Називи предака су подељени у две групе: Стварне и оне који су плод маште и извишљања историје и термина.
Ред 2:
'''Предак''' је крвни [[рођак]], сродник по очевој или мајчиној линији у даљој прошлости. Као што има много назива за [[родбина|родбину]] и рођаке, [[српски језик]] познаје и много речи за претке у различитим степенима [[сродство|сродства]].
 
Најближи преци су [[баба]] и [[деда]], њихови [[родитељи]] су [[прабаба]] и [[прадеда]], пре њих [[чукунбаба]] и [[чукундеда]] (родитељи прабабе и прадеде, или бабини или дедини баба и деда, или мамини и татини прадеда и прабаба). У српској традицији крвно сродство рачуна се 16 колена уназад,<ref>{{cite web |title=Kako se na srpskom nazivaju preci 16 kolena unazad? Donosimo srpski rodoslov |url=https://verbalisti.com/2014/12/24/kako-se-na-srpskom-nazivaju-preci-16-kolena-unazad-donosimo-srpski-rodoslov/ |website=Verbalist |accessdate=21. 10. 2019}}</ref> тако да пре чукунбабе и чукундеде претходе следећи преци:
 
Према Радомиру Ракићу који је магистрирао на тему сродничке терминологије 1969 године, он не наводи називе попут аскурђела, курлебала и сличних назива, али који су се у великој мери појавили као наводни називи за наше претке све до шеснаестог колена, након што је Милорад Павић издао роман "Предео сликан чајем" у коме помиње те термине. Научници попут Ракића и Нишкановића ове називе с правом приписују измишљану традиције и писању неке нове традиције, а што је појашњено у тексту етнолога Мирослава Нишкановића<ref>{{Cite web|url=http://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/2017/01/20171002_Etnografski_muzej_09-44-09_393.pdf|title=20171002_Etnografski_muzej_09-44-09_393.pdf|last=Група аутора|first=Редакција|date=2.10.2017|website=Етнографски музеј|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> објављеном на сајту Етнографског музеја
 
[http://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/2017/01/20171002_Etnografski_muzej_09-44-09_393.pdf ЛИНК]
 
Наши директни преци након оца следе: деда, прадеда, чукундеда, и затим наврдеда.
 
И по женској линији баба, прабаба, чукунбаба, наврбаба. Чак је израз из петог колена (наврбаба - наврдеда) упитан, јер у пракси не постоји потреба за толиком бројем колена узимајући у обзир просечан
 
човеков животни век. Те се онда поставља питање чему називи за те претке односно потомке.
 
Сви остали називи дати у доњој табели су плод народне маште и нису поменути у ранијим речницима у прошлости (Вук, Доситеј и други старији радови)
 
Једино је АСКУРЂЕЛ поменут код Вука Караџића у контексту потомка, док сви остали имају другу конотацију, углавном су асоцијације на мушки полни орган.
 
Из наводне српске традиције сродство се рачуна до 16 колена уназад,<ref>{{cite web |title=Kako se na srpskom nazivaju preci 16 kolena unazad? Donosimo srpski rodoslov |url=https://verbalisti.com/2014/12/24/kako-se-na-srpskom-nazivaju-preci-16-kolena-unazad-donosimo-srpski-rodoslov/ |website=Verbalist |accessdate=21. 10. 2019}}</ref> тако да пре чукунбабе и чукундеде претходе следећи преци:
 
Ови називи предака су плод боемских и кафанских разговора, а потпомогнути Павићевим делом,
* наврдеда и наврбаба,
* курђел и курђела,
Линија 25 ⟶ 43:
== Види још ==
* [[Потомак]]
* [[Српски сроднички односи - блог|Српски сроднички односи]]
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Предак