Војислав Илић Млађи — разлика између измена

== Биографија ==

=== Детињство и школовање ===

Погрешно је често везиван за песника [[Војислав Илић|Војислава Илића]], са којим није у сродству, мада су живели извесно време у суседству на београдској [[Палилула (Београд)|Палилули]]. Због истог имена и презимена, чак и средњег слова, а из поштовања према Војиславу Илићу, своме имену придодао је Млађи.

 

Основну школу завршио је у родном селу, а потом је уписао и завршио [[Пожаревачка гимназија|Пожаревачку гимназију]]. Већ у својим средњошколским данима почео је да пише, објављујући песме у већем броју часописа тог времена. Након завршене гимназије одлази на студије у [[Београд]], где му је отац био парох, и уписује Правни факултет на [[Велика школа|Великој школи]]. Као студент, 1902. године, издао је малу збирку преведених песама ''Туђински бисер.'' Ова збирка прошла је готово непримећена, а касније у животу рекао је за њу да је "данас поготову нигде и нема".<ref name=":2">{{Cite book|title=Писци и књиге|last=Скерлић|first=Јован|publisher=Бранко Ђоновић|year=1964|isbn=|location=Београд}}</ref> Током студија се заљубио у Даринку Симоновић, ћерку попа Милоша Симоновића, коју жени одмах по завршеним студијама 1903. године.

 

Након завршеног права, Војислав је службовао у својству судског писара и под овим запослењем често се са својом женом селио по српским варошима. Радио је у [[Чачак|Чачку]], [[Крушевац|Крушевцу]], [[Јагодина|Јагодини]], [[Алексинац|Алексинцу]] и [[Ћуприја (град)|Ћуприји]]. Међу овим местима, на даљи ток живота, али и његово песништво, највише утицаја имао је боравак у Алексинцу. У том периоду, [[1905]]. године, његова жена Даринка Илић радила је као учитељица у [[Криви Вир|Кривом Виру]], селу надомак [[Зајечар|Зајечара]]. Док је Војислав, услед болести и по препоруци лекара, привремено послат на обалу [[Јадранско море|Јадранског мора]], његова тромесечна ћерка Јулијана разболела се и убрзо потом преминула. Ово је прва од неколико великих несрећа у његовом животу, након којих Војислављево песништво добија снажну ноту туге и боли.

 

 

=== Међуратни период ===

Након завршетка Првог светског рата, [[1919]]. године, Војислав је постављен на позицију секретара Апелационог суда у Београду. По други пут се оженио, и са женом Јованком Првановић, домаћицом, изродио је осморо деце. И у овом браку прерано је изгубио троје деце, ћерку Загорку и синове Јована и Душана, што ће многе навести да његову судбину често пореде са судбином [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]]. Својој деци посветио је неке од најлепших и најтужнијих стихова.

 

Током [[1922]]. године радио је као помоћник управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], а од исте године радио је као инспектор у Министарству правде, све до пензионисања.<ref>[http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html Синеку(лт)ура] {{Wayback|url=http://www.novipolis.rs/dosije/30158/sinekultura.html |date=20161018221824 }}, пристуљено 16. октобра 2016.</ref>

Између два светска рата важио је за једног од омиљених песника, чији су се стихови читали на разним свечаностима, празницима, комеморацијама, али и у школама, црквама, на гробљима и у Двору. Писао је у првом реду родољубиве, затим завичајне, љубавне и дечије песме, али и хумористичко – сатиричне, религиозне, краљевске и друге. Често му је указивана велика част позивањем да саставља надгробне стихове, али и да држи говоре на сахранама многих великана, међу којима су војвода [[Радомир Путник]] и војвода [[Живојин Мишић]].<ref name=":1">{{Cite journal|last=|first=|date=2018|title=Преузет још један део заоставштине Војислава Илића Млађег|url=|journal=Србија међу књигама|volume=5-18|pages=стр. 23|issn=2620-1801|via=Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”}}</ref> Његови дирљиво састављени [[епитаф]]и красе многе гробове београдског [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]]. Занимљиво је да је, у неколико наврата, Војислав и сам себи писао епитафе, уз које би наводио шаљиве разлоге попут: „Спремљен себи самом, кад сам, као помоћник библиотекара, имао несрећу да се, једне зиме, у Народној библиотеци, смрзавам од хладноће".<ref name=":1" />

[[Датотека:Serbian Cenotaph Zeitenlik 10.jpg|мини|Епитаф Војислава Илића Млађег на [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|Зејтинлику]]]]

Центар за културу општине [[Жабари]], који носи назив по песнику, сваког октобра организује „Дане Војислава Илића Млађег“ у Оревици, песниковом родном селу.<ref>{{Cite web|url=https://zabari.org.rs/institucije/centar-za-kulturu/|title=Центар за културу – Општина Жабари|language=sr-RS|access-date=2020-07-03}}</ref> У оквиру фестивала додељује се [[Награда Војислав Илић Млађи]] за најбољи [[сонет]] на српском језику.

 

Априла 2018. године, Илићева унука Милица Мима Јањушевић, поклонила је архиву свога деде [[Адлигат|Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат"]]. У документацији се налази више хиљада објављених и необјављених дела у рукопису, Илићева предавања о књижевности за децу, десетине писама, признаница и друге архивске грађе, као и велики број фотографија, укључујући фотографије из [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Музеју је предато и више стотина страница песникових бележака и дневника, а у мају исте године извршена је још једна донација.

 

Архива је од великог значаја како за проучавање песниковог дела, тако и за проучавање српске књижевности међуратног раздобља. Међу документима се, поред осталог, налази писмо [[Геца Кон|Геци Кону]], као и документа у вези са објављивањем познате ''Антологије новије српске лирике'' Богдана Поповића, али и Илићева критика исте. У великом броју рукописа, могу се наћи и Илићеве песме о [[Петар I Петровић Његош|Његошу]], белешке о [[Југославија|Југославији]] и словенству, песме о [[Емил Гепрат|адмиралу Гепрату]], [[Радомир Путник|војводи Путнику]], новине које извештавају о [[Марсељски атентат|убиству краља Александра у Марсеју]] и друго.<ref name=":0" /><ref name=":1" />

 

<gallery>

Датотека:A document from Vojislav Ilić Mlađi's archive.jpg|Дозвола за посећивање жандармеријске јединице ради продаје књиге „Вечерње искре”

Датотека:A document from Vojislav Ilić Mlađi's archive 02.jpg|Одобрење да рецитује своје патриотске и друге песме по средњим школама

Датотека:Platna knjižica Vojislava Ilića Mlađeg.jpg|Платна књижица док је био инспектор Министарства Правде

Датотека:Vojislav Ilić Mlađi's archive 02.jpg|Рукописи, документа и друго

</gallery>

== Види још ==