Ђорђе Натошевић — разлика између измена

м
(Proširena biografija)
ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
Рођен је у Старом Сланкамену где и данас постоји његова [[Родна кућа Ђорђа Натошевића|родна кућа]]. Родитељи Петар и Софија, послије њега изродили су још шесторо дјеце. Али петеро дјеце је преминуло и остао је само најстарији Ђорђе и најмлађи Петар. Петар је био угледни [[Трговина|трговац]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Ђорђе је [[Основна школа|основну школу]] завршио у родном мјесту, а послије је похађао школе у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], [[Eperjes, Arad|Еперјешу]] и [[Пешта|Пешти]]. Након тога уписује високе школе у Пешти а потом и у [[Беч|Бечу]]. Прво је желио да постане [[адвокат]], али се након неког времена ипак определио да буде [[лекар]]. Током [[Мађарска револуција 1848.|револуције у Мађарској 1848/49]] као студент медицине долази у [[Шајкашка|Шајкашку]] и лијечи рањене Србе. Доктор медицине је постао [[1850]]. Приватну праксу је обављао у Новом Саду и убрзо је препознат и хваљен као добар лекар.<ref>{{Cite journal|last=Монашевић|first=Каменко|date=16. 8. 1887.|title=Др. Ђорђе Натошевић|url=http://digital.nub.rs/pdf/bosvila/1887/16.pdf|journal=Босанска вила|volume=Број 16. Година II|pages=250|via=}}</ref>
Управитељ [[Гимназија „Јован Јовановић Змај” Нови Сад|новосадске гимназије]] постао је [[1853]].<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1853. године</ref> Од те године све више се почиње посвећивати школству и књижевности. Већ 1857. постао је царским и краљевским школским савјетником и постаје управитељ и надзорник свих српских школа у Војводини. Ипак ову дужност није обављао дуго јер је дошло до укидања Војводине, а Ђорђе добија службу у угарском намјесничком већу. На позив кнеза Михаила Обреновића одлази у Србију 1867. године и постаје референт у министарству просвјете. У Србији је радио на унапређењу школства све до атентата на кнеза Михаила 1868. Након тога се враћа у Нови Сад где је бесплатно био управитељ новосадских српских основних школа. Исте године изабран је за посланика на Српском народно-црквеном сабору и био је члан сабора 1870, 1871, 1872, 1874 и 1875. Сабор га је 1870. изабрао за главног школског референта основних и других виших народних завода у митрополији карловачкој. Ову дужност обављао је до своје смрти.<ref>{{Cite journal|last=Монашевић|first=Каменко|date=16. 8. 1887.|title=Др. Ђорђе Натошевић|url=http://digital.nub.rs/pdf/bosvila/1887/16.pdf|journal=Босанска вила|volume=Број 16. Година II|pages=250|via=}}</ref> Такође, био је и председник [[Матица српска|Матице српске]] ([[1881]] — [[1887]]).
 
==Просветни рад==
Његовом заслугом отворене су српске учитељске школе у [[Пакрац]]у, Новом Саду, Карловцу, [[Сомбор]]у и [[Панчево|Панчеву]]. Основао је и уређивао први српски педагошки „Школски лист“ и прве дечје новине „Пријатељ српске младежи“ у којем је [[Јован Јовановић Змај]] објавио своје прве песме за децу по наговору управо Ђорђа Натошевића. Први је писац уџбеника по [[Вук Стефановић Караџић|Вуковом]] [[правопис]]у. Његов „Буквар“ био је у употреби у свим српским школама. Својим букваром укинуо је стари, дуго година коришћени метод срицања и увео очигледну наставу. Свој педагошки рад употпунио је са два најзначајнија приручника „Кратко упутство за сербске народне учитеље“, 1857. и друго допуњено издање 1861, објављено у Новом Саду, а други под називом: „Упутство за предавање букварски` наука учитељима народних училишта у Аустријском царству“, написано 1858. У њима је изложио сва своја педагошка, дидактичка и методичка схватања, која су сачињавала теоријску основу реформе српских школа у хабзбуршкој монархији почетком друге половине XIX века. У свом инструктивно - педагошком раду Натошевић је истицао значај музичке наставе тако да је друго поглавље у књизи „Кратко упутство за сербске народне учитеље“ у целини посвећено „Науци појања“ и практичним методичким упутствима. Држао је да је певање за децу потреба, природан дар, да певањем душевно највише јачају и да помоћу певања могу врло лако, брзо и без тешкоћа савладати и најтеже наставне јединице. Поред црквеног појања завео је и наставу ноталног певања уз обавезно певање световних народних и уметничких песама, затим вишегласно „хармонично певање“ и свирање на неком музичком инструменту - клавир, виолина, хармоника и друго. Такође у школе уводи геометрију. цртање, ручни женски рад, а посебно се заузима за увођење фискултуре. Усавршавао је предавања у вртларству, пчеларству и свиларству. Његовим заслугама развијена је свијест у народу да остављају задужбине за набављање школских књига, успостављају се школски фондови, а подижу се и школски вртови и воћњаци. Настојао је да се свуда гдје је могуће подигне учитељска плата. Заједно са [[Никола Вукићевић|Николом Ђ. Вукићевићем]] радио је на унпређивању Сомборске препарандије. Његовим трудом владика [[Платон Атанацковић]] је завјештао 20. 000 форинти за приправничке стипендије, а подигнута је препарандија у Пакрацу са фондом од 40. 000 форинти. Његови чланци објављивани су у бројним листовима. Сабирао народне умотворине посебно пословице и загонетке које је објављивао у "Љетопису Матице Српске".<ref>{{Cite journal|last=Монашевић|first=Каменко|date=16. 8. 1887.|title=Др. Ђорђе Натошевић|url=http://digital.nub.rs/pdf/bosvila/1887/16.pdf|journal=Босанска вила|volume=Број 16. Година II|pages=250-251|via=}}</ref> Аутор је „Школске уредбе“. Написао је и расправу „Зашто народ у Аустрији пропада?“.