Владица Поповић — разлика између измена

| пуно_име = Владимир Поповић

| надимак = Владица

| место_рођења = [[Земун]]

| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}

| држава_смрти ={{застава|Србија}}

| позиција = [[Средина]]

{{медаља сребро|[[Летње олимпијске игре 1956.|1956. Мелбурн]]|[[Југославија]]}}

{{медаља крај}}

 

Од [[1970]]. посветио се тренерском позиву. Прво је радио у [[Венецуела|Венецуели]], а затим је у [[Колумбија|Колумбији]] тренирао тимове [[Индепендијенте Санта Фе]], [[Атлетико насионал]] и [[Депортиво Кали]]. Са свим тим екипама је освајао титуле националног првака. Са [[ФК Црвена звезда|Црвеном звездом]] освојио је титулу првака света [[1991]]. у [[Токио|Токију]], победивши [[ФК Коло Коло|Коло коло]] (3:0).

 

У сезони 1991/92 преузео је Црвену звезду после одласка [[Љупко Петровић|Љупка Петровића]]. Владица је предводио црвено-беле до титуле првака света 8. децембра 1991. у Токију тријумфом над чилеанским Коло Колом од 3:0, а касније је освојио и титулу шампиона Југославије 1992. године у лиги коју су већ напустили клубови из Хрватске и Словеније, а у другом делу сезоне се није могло играти ни у Босни и Херцеговини јер су сукоби увелико трајали. Владица је био и селектор репрезентације Перуа од 1992. до 1993. године, водио је и колумбијски Миљонариос од 1994. до 1995. и Каракас из Венецуеле од 1998. до 1999. године.

 

== Референце ==