'''Црква светихСветих Срђа и Ваха''' ({{јез-гр|Ἐκκλησία τῶν Ἁγίων Σεργίου καὶ Βάκχου ἐν τοῖς Ὁρμίσδου}}) односно '''Мала Аја Софија''' ({{јез-тр|Küçuk Ayasofya Camii}}) некадашња је [[Византијско царство|византијска]] [[Црква (грађевина)|црква]] (од почетка [[16. век|XVI века]] се користи као [[џамија]]) која представља један од најзначајнијих примерака [[Рановизантијска архитектура|рановизантијске архитектуре]] у [[Константинопољ|Цариграду]]<ref name="Биз">''-{„Walking Thru Byzantium. Great Palace Region“'' (2nd edition), [[Истанбул|İstanbul]]}- [[2007]]. {{ISBN|978-9944-0994-0-0}}. {{en}} [http://www.zerobooksonline.com/eng/product_details.asp?cat=&subcat=&product=2567], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>. Подигли су је [[Јустинијан I]] ([[527]]—[[565]]) и [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодора]], највероватније између [[530]]. и [[533]]. године, за потребе [[Монофизитство|Монофизита]] који су живели у [[Хормидасов дворац|Хормидасовом дворцу]] захваљујући царичиној наклоности коју су уживали. Црква има [[Правоугаоник|правоугаону]] основу са касније (такође у [[6. век|VI веку]]) додатим [[нартекс]]ом и високом осмостраном [[Купола|куполом]] која има 8 [[прозор]]а и 16 ребара. У њеној унутрашњости се издвајају носећи стубови са [[Украсна пластика|украсном пластиком]], као и галерија односно други спрат. Цркву је обновио [[Василије I Македонац|Василије I]] ([[867]]—[[886]]), највероватније након [[земљотрес]]а [[869]]. године<ref name="Биз" />, а током [[османско царство|отоманског]] периода дозидани су јој [[минарет]] и отворени [[трем]]. Када је подигнута, делила је нартекс и зид, највероватније [[север]]ни<ref name="Биз" />, са дворском црквом светих [[апостоли|апостола]] [[Свети Петар|Петра]] и [[Апостол Павле|Павла]], коју је такође подигао Јустинијан -{I}-. Она је по изгледу вероватно подсећала на цркву у [[Студијски манастир|Студијском манастиру]], а нестала је врло брзо након [[6. век|VI века]]. Црква [[Свети Сергиј|Срђа]] и [[Свети Вах|Ваха]] је, са друге стране, постала [[манастир]]ско средиште, а о њеном значају говори и спис ''„[[О церемонијама]]“'', [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]), настао средином [[10. век|X века]], у коме се помиње да је црква била повезана са [[Велики двор у Цариграду|Великим двором]] посебним ходником, којиме су цар и његова пратња стизали директно на њену галерију. Црква је била смештена у близини [[Морски бедем на Мраморном мору|морског бедема]] на [[Мраморно море|Мраморном мору]], недалеко од [[хиподром у Цариграду|хиподромског]] [[Сфендон]]а.
Након слома [[словенски устанак у Поморављу 1072.|великог словенског устанка]], поразом код [[Пауни|Пауна]] крајем [[1072]]. године, његов вођа [[Константин Бодин]] ([[1081]]—[[1101]]) је као заробљеник послан најпре у Цариград, а потом у [[Антиохија|Антиохију]]. Током боравка у византијској престоници, био је затворен у цркви светих Срђа и Ваха<ref>[[Византолошки институт САНУ]], ''„Византијски извори за историју народа Југославије (-{III}- том)“'' (фототипско издање оригинала из [[1966]]), Београд [[2007]]. {{ISBN|978-86-83883-09-7}}.</ref>.
