Клименти — разлика између измена

'''Клименти''' (од израза "Клементи"<ref name="automatski generisano1">"Народни Коледар" за 1863. годину, Задар 1864. године</ref>) или '''Кељменди''' ({{јез-алб|Kelmendi}}), област је у [[Албанија|Албанији]] ({{јез-алб|Mali i Kelmenit}}) и назив истоименог племена чији припадници живе у [[Албанија|Албанији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Хрватска|Хрватској]] и [[Србија|српској]] аутономној покрајини [[Косово и Метохија]].<ref>{{cite web |title=Klimente: priča o zaboravljenom narodu na prostoru Srbije |url=https://noizz.rs/big-stories/klimente-albansko-pleme-katolici/qhr99hq |website=Noizz.rs |accessdate=22. 6. 2020 |language=rs |date=15. 1. 2020}}</ref> Породице Климента се у Црној Гори могу наћи у [[Гусиње|Гусињу]], [[Плав]]у и [[Скадарска Крајина|Скадарској Крајини]], а у [[Србија|Србији]] у [[Споменик природе „Руговска клисура“|Ругови]] у [[Метохија|Метохији]] и [[Санџак (област)|Санџаку]]. Племе је подељено на четири већа братства (Селца, Никчи, Вукељ и Боге).{{sfn|Fishta|1937|pp=432}}Име Клименти доводи се у везу с старом византијском тврђавом „-{Clementiana}-” на путу између града [[Скадар|Скадра]] и [[Призрен]]а, док се за други назив Клементинци сматра да долази од имена папе Клемента, због њихове привржености [[Католицизам|католицизму]].<ref name=dnevno> [http://www.dnevno.hr/vijesti/regija/nece-im-biti-drago-otac-moderne-srbije-podrijetlom-je-albanac-i-katolik-1071782/ Dnevno] Marin Vlahović: ''NEĆE IM BITI DRAGO: Otac moderne Srbije podrijetlom je – Albanac i katolik!'', www.dnevno.hr, 3. октобра 2017. (приступељено 25. маја 2018.){{непоуздан извор}}</ref> Његов култ су Клименти неговали у свом матичном подручју, саградивши му цркве у Шпаћи и Хртковцима. По једном српском путописцу који је посетио Клименте 1842. године, они имају старо - шпанско порекло ("испанско"), мада како наводи ови немају сличности. Аутор се позива на неке римске "историописце". Они су се давно преселили на Балкан, а најстарији познати њихов вођ био је Вуле. Од потомака његових синова: Пеп-Вула, Двец-Вула и Цек-Вула произашла су три знатна племена тог народа. Иако су "западне вере" држе се одвојено од католика и муслимана. Сваки носи по два имена; једно турско а друго латинско, као на пример њихов у то време војвода Турк-Вуксани из села Вукли, међу Васојевићима.<ref>"Седмица", Нови Сад 27. јуна 1854. године</ref>