Браћа Миладинови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Sashko1999 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail ознака: враћање |
мНема описа измене |
||
Ред 7:
| датум_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења = {{зас|Северна Македонија}} [[Северна
| датум_смрти =
| место_смрти =
Ред 18:
| дела =
}}
'''Браћа Миладинов''', ''Димитар'' ([[Струга]], [[1810]] — [[Истанбул]], [[23. јануар]] [[1862]]) и ''Константин'' ([[Струга]], [[1830]] — [[Истанбул]], [[18. јануар]] [[1862]]), били су [[Македонија|македонско]]-[[Бугари|бугарски]]<ref>{{cite web|url=http://mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=107216&21.MART---SVETSKI-DAN-POEZIJE#.Wc_93vJ97Gg|title=21.MART - SVETSKI DAN POEZIJE|work=u spomen na makedonske pesnike i prosvetitelje braću Miladinov|date=|accessdate = 30. 9. 2017}}</ref><ref>In their correspondence both Brothers self identified as Bulgarians, see: [http://www.promacedonia.org/bugarash/dmp/index.html Братя Миладинови – преписка. Издирил, коментирал и редактирал Никола Трайков (Българска академия на науките, Институт за история. Издателство на БАН, София 1964)]; in English: Miladinovi Brothers - Correspondence. Collected, commented and redacted from Nicola Traykov, ([[Bulgarian Academy of Sciences]], Historical Institute, Sofia 1964)</ref><ref>"Застава", Нови Сад 16. фебруар 1887. године</ref> пјесници и фолкористи, кључне фигуре националног препорода у [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и [[Бугарска|Бугарској]] средином [[19. вијек]]а.
== Породица Миладинов ==
Ред 26:
== Биографија ==
==== Школовање ====
'''Димитар''' је од [[1829]]. школован у [[Јањина|Јањини]] и [[Манастир Свети Наум|Манастиру св. Наума]] у [[Охрид]]у, тако да је [[1830]]. постао учитељ у [[Охрид]]у. Остала браћа су основно школовање завршила у [[Струга|Струги]], а гимназију у [[Јањина|Јањини]] ([[Грчка]]). Средњи брат '''Наум Миладинов''' ([[1817]] — [[1895]]) полазио је ''Духовну академију'' на [[Васељенска патријаршија|патријаршијском]] [[универзитет]]у '''Халки''' у [[Истанбул]]у, гдје је дипломирао на одсјеку за [[Музика|музику]] и [[граматика|граматику]]. ''Наум'' је [[1843]]. написао музички уџбеник, први такве врсте у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]. Пуно је помогао браћи у скупљању грађе за ''Зборник'' јер је записивао и ноте.
Најмлађи брат '''Костантин''' дипломирао је [[1852]]. године на ''Филозофском факултету'' у [[Атена|Атени]], на одеку за [[грчки језик|грчку]] филологију.
==== Педагошки рад ====
С дипломама школованих учитеља, браћа су се вратила у свој родни крај и почела радити као учитељи. Радећи у школи у [[Охрид]]у Димитар се сусрео с познатим руским славистом Виктором Григоровичем. Тај сусрет био је пресудан за њега, јер га је потакао да скупља народне пјесме и обичаје [[Македонци (народ)|македонског
У то време [[Македонија]] је била под влашћу [[Отоманско Царство|Османског царства]] и не само што је народ трпи о слугански положај у односу на владајуће [[ислам]]ско становништво, већ је у духовном погледу био подвргнут [[грчки језик|хеленизацији]] преко црквених власти које су биле потчињене [[Васељенски патријарх Цариграда|цариградском патријарху]], а он је био [[Грци|Грк]].
''Димитар Миладинов'' је био панславистички оријентиран и желео је да се у тадашњу наставу уведе словенски језик (славјански језик тј.
По повратку у родну [[Струга|Стругу]] [[1856]]., Димитар одлучује послати млађег брата ''Константина'' на студиј [[
[[Датотека:Dimitar_Miladinov.jpg|мини|лево|Димитар Миладинов]]
Ред 43:
==== Бугарске народне пјесме ====
''Зборник народних песма и обичаја браће Миладинов'' одштампан је 24. јуна [[1861]]. у штампарији Анте Јакића из [[Загреб]]а под насловом - '''Бугарске народне пјесме, сакупљене од браће Миладинов'''. По новосадском српском књижевном часопису "Бугарин Миладинов" је био скупљач.<ref>"Даница", Нови Сад 1861. године</ref> То је на крају испала књига од 600 македонских народних пјесама и 77 бугарских (које је му је уступио бугарски фолклорист Василије Чолаков да попуне слог)
Зборник је изазвао велик одјек у [[славистика|славистичким]] круговима, као и у [[Европа|европској]] културној јавности.
|