Животије Срба Савић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
По ослобођењу [[Југославија|Југославије]], [[1945]]. године, упућен је на рад у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА). До [[1948]]. године био је начелник, најпре ОЗНА, потом УДБА-е, за [[Расински управни округ|Крушевачки округ]], да би након тога преузео дужност начелника за [[Зајечар]], где се налазио до [[1952]]. године, када прелази у [[Београд]]. Наследио је [[Војин Лукић|Војина Лукића]] на месту начелника [[Служба државне безбедности|Управе државне безбедности]] (УДБА) за град Београд, и на тој функцији се задржао до [[1961]]. године, да би од 1961. до 1965. био на позицији начелника београдског СУП-а.
Савић је од [[1965]]. до [[1966]]. године био [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|Републички секретар за унутрашње послове]] у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршном већу Србије]]. У периоду [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Четвртог пленума ЦК СКЈ]], одржаног јула 1966. године на [[Национални парк Бриони|Брионима]], одбио је да оптужи [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] због злоупотребе положаја у Управи државне безбедности. Означен као „ранковићевац“<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:387714-Velika-cistka-Udbe
Паралелно са радом у органима безбедности и унутрашњих послова, Савић је био и спортски функционер. Налазио се на месту председника [[ОФК Београд]]а.<ref>[https://www.ekspres.net/sport/intervju-paja-samardzic-kako-su-me-krcun-i-udbasi-vodili-u-zvezdu
Преминуо је у [[Београд]]у, [[1972]]. године. Сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
| |||