Животије Срба Савић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Савић је од [[1965]]. до [[1966]]. године био [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|Републички секретар за унутрашње послове]] у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршном већу Србије]]. У периоду [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Четвртог пленума ЦК СКЈ]], одржаног јула 1966. године на [[Национални парк Бриони|Брионима]], одбио је да оптужи [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] због злоупотребе положаја у Управи државне безбедности. Означен као „ранковићевац“<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:387714-Velika-cistka-Udbe Велика чистка Удбе! („Вечерње новости”, 9. јул 2012)]</ref>, смењен је са функције, искључен из [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] и чланства у СК Југославије и пензионисан. Против њега и Војина Лукића је у јесен 1966. године покренута и истрага, извесно време су провели и у истражном затвору, али су убрзо потом аболирани од стране [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] и ослобођени кривичне одговорности.
Паралелно са радом у органима безбедности и унутрашњих послова, Савић је био и спортски функционер. Налазио се на месту председника [[ОФК Београд]]а.<ref>[https://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/rankovica-su-ipak-odradili-neki-drugi-decki-oni-iz-kos-a-sarajeva-965874/ Ранковића ‘одрадили’ неки други ‘дечки’, они из КОС-а, Сарајева… („Дневно”, 23. октобар 2016)]</ref><ref>[https://www.ekspres.net/sport/intervju-paja-samardzic-kako-su-me-krcun-i-udbasi-vodili-u-zvezdu ИНТЕРВЈУ, ПАЈА САМАРЏИЋ: Како су ме Крцун и удбаши водили у Звезду („Експрес”, 12. фебруар 2017)]</ref>
Преминуо је у [[Београд]]у, [[1972]]. године. Сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
| |||