Племе — разлика између измена

У [[историја Срба|историји српског народа]], специфични облици племенског организовања су током раздобља [[Историја Србије у Османском царству|турске власти]] опстали у областима (старе) [[Стара Црна Гора|Црне Горе]], [[Брда (област)|Брда]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], а традиционална подела на племена у тим областима и данас преставља саставни део историјске баштине.{{sfn|Ердељановић|1926|p=}}{{sfn|Љушић|2001|p=}}

 

 

Крајем 19. и почетком 20. века, поједини идеолози [[југословенство|југословенског]] покрета почели су да напуштају изворну југословенску, односно јужнословенску идеју, која се заснивала на концепту сарадње између [[Јужни Словени|јужнословенских]] народа, а уместо тога су почели да промовишу нову, ''интегралистичку'' тезу по којој [[Срби]] и [[Хрвати]], а заједно са њима и [[Словенци]], представљају јединствен народ, састављен од три ''племена'': српског, хрватског и словеначког. Након стварања [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] (1918), такве замисли су добиле нову политичку и државну димензију. Кључни искорак ка политичком дефинисању [[интегрално југословенство|интегралног југословенства]] учињен је [[1929]]. године, када је званични назив државе промењен у ''[[Краљевина Југославија]]''. Од тог тренутка, ''интегралистичка'' политика је спровођена путем репресивног негирања народне посебности Срба, Хрвата и Словенаца, а сва три народа (српски, хрватски, словеначки), званично су проглашени пуким ''племенима'' у саставу јединствене ''југословенске'' [[нација|нације]]. Таква политика је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] интензивно спровођена од увођења [[шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] (1929), до погибије краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године, чиме је окончан и покушај свођења српског народа на степен племена.{{sfn|Димић|1994|p=171-207}}{{sfn|Dimić|2001|p=333-349}}{{sfn|Димић|2001|p=137-153}}