Католичка лига (Немачка) — разлика између измена

 

Пошто је победа у чешко-фалачкој фази рата (1618-1623) ојачала царску власт и поседе у Немачкој, Католичка лига, која је чувала независност немачких кнежева, почела је да се противи цару Фердинанду,{{напомена|Отпор Максимилијана Баварског цару Фердинанду на све начине је подстицала Француска под [[Ришеље|Ришељеом]], који се плашио јачања централне власти у Светом римском царству.<ref name="УЕ"/>}} па је цар био принуђен да формира сопствену војску, под командом Валенштајна, која је однела победу над Данском у другој, данској фази рата (1625-1629). Плашећи се јачања царске власти, Максимилијан Баварски и Католичка лига изнудили су од цара Фердинанда смањивање царске војске и отпуштање Валенштајна, а команду над делом његове војске преузео је Тили, војсковођа Лиге. У трећој, шведској фази рата (1630-1635), војска Католичке лиге [[Опсада Магдебурга (1631)|спалила је Магдебург]], али је одлучујуће потучена код Брајтенфелда (17. септембра 1631) и Леха (15. априла 1632), где је Тили смртно рањен. Убрзо је у руке Швеђана пао Минхен и читава Баварска, оснивач и најјача држава Лиге.<ref name=":0">{{Cite book|title=Војна енциклопедија (књига 10)|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1976|isbn=|location=Београд|pages=118-121}}</ref>

== Референце ==

{{рефлист}}