Матеј Нинослав — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Додао пасус о повељама Бана Нинослава. |
||
Ред 36:
Међутим, након извјештаја из Босне да је и сам бан Матеј Нинослав поновно пришао јеретицима и да је јеретички покрет захватио и суседне земље, посебно [[Славонија|Славонију]], папа је обновио захтјев да се против Босне поведе крсташки рат. Папском бискупу Ивану Тевтонцу наложено је да у Босни проповиједа „свети рат“ против босанских и славонских јеретика. Цијела крсташка војна повјерена је херцегу Коломану, који је добио посебна овлашћења. Бан Матеј Нинослав, суочен са нападом на Босну и могућим истребљењем Срба, није оклијевао да се, без обзира на вјерска питања стави на чело отпора против Рима и Угарске. Крсташки свети рат против Босне и њиховог вјерског учења почео је [[1235]]. и са прекидима трајао три године. Коломанова војска успјела је уз много проливене крви проћи кроз Босну и [[Захумље|Хум]]. Када се [[1237]]. и [[1238]]. са пленом повукла из Босне, ствари су у Босни опет кренуле својим уобичајеним током. Циљ истребљења јереси у Босни ипак није успео.
У три банове повеље, писане 1234-1240, 1240 и 1249, као његови поданици спомињу се Срби. Ове су повеље уговори између босанског бана и Дубровника, а тичу се слободе трговања дубровачких трговаца по босанској држави. Дијелови текста банових повеља по којима видимо да Нинослав своје поданике сматра Србима у преводу на савремени српски језик гласе овако: ''Ако тужи Србин Влаха да се парничи пред кнезом; ако тужи Влах Србина да се парничи пред баном''. <ref>{{Cite web|url=http://www.plemenito.com/sr/domaci-izvori-koji-govore-o-etnickom-identitetu-stanovnistva-srednjovjekovne-bosanske-drzave-/o180|title=ДОМАЋИ ИЗВОРИ КОЈИ ГОВОРЕ О ЕТНИЧКОМ ИДЕНТИТЕТУ СТАНОВНИШТВА СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ|last=www.bitlab.rs|website=www.plemenito.com|language=Serbian|access-date=2020-08-17}}</ref>
== Види још ==
| |||