Авганистан — разлика између измена

| површина = 652.230<ref name="CIA">[https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/geos/af.html www.cia.gov], Приступљено 17. 48. 20132020.</ref>

| становништво поредак = 4639

| становништво = 30419928 36643815

| година_становништво = 2020

Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који датирају из [[Палеолит|средњег палеолитског]] периода. Верује се да се урбана цивилизација на овој територији појавила између 3000. и [[20. век п. н. е.|2000. п. н. е.]] С обзиром да се налази на веома важној локацији која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током векова је био дом разних народа.<ref>{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID%2Baf0001) | title = 1. поглавље: Историјска позадина | publisher = Библиотека конгреса: студије о земљама, о Авганистану |last=Бакстер|first = Крег|year=1997|Приступљено:accessdate = 24. јун 2010.|Архивирани оригиналarchiveurl =https://archive.is/a4aA|Архивирани оригиналarchivedate = 13. децембар 2012.}}</ref>, и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање [[Александар Велики|Александра Великог]], [[Џингис-кан]]а, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су [[Грчко-бактријско краљевство]], [[Кушанско царство|Кушанско краљевство]], Бели Хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, [[Mogulsko carstvo|Могули]] и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.<ref>{{cite web|url=http://www.historyfiles.co.uk/KingListsMiddEast/EasternAfghans.htm | title = Краљевства Северне Азије – Авганистан у далекоисточним краљевствима: Персија и Исток | publisher = Хистори фајлс. | accessdate=24. 6. 2010}}</ref>

Политичка историја модерног Авганистана почиње [[1709]]. године, када је успостављена Хотаки династија у [[Кандахар]]у, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године.<ref name="Last-Afghan-empire">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/7798/Afghanistan/21392/Last-Afghan-empire | title = Последња авганистанска империја | accessdate=22. 8. 2010 | workauthor = |Луис Дупри]], Луис Дупри, Ненси Хеч Дупри и други | publisher = Енциклопедија Британика}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|last=Баланд|first=Д.| url = http://iranicaonline.org/articles/afghanistan-x-political-history | title = Авганистан. Политичка историја| encyclopedia = Енциклопедија Ираника| edition = online | publisher = Columbia University|year=2010}}</ref><ref name=EofI-Afghanistan>{{cite encyclopedia|last=Лонгворт Демјс|first=М. Лонгворт|last2=Моргенстиерн|firstfirst2=Џ.|last3=Гиршман|firstfirst3=Р.| title = Авганистан | encyclopedia = Енциклопедија ислама| edition = CD-ROM v. 1.0| publisher = Конинклијке Брил НВ|year=1999}}</ref> Крајем 19. века, Авганистан постаје [[тампон држава]] током „[[Велика игра|Велике игре]]“ између [[Британска Индија|Британске Индије]] и [[Руска Империја|Руске Империје]]. Након [[Трећи англо-авганистански рат|Трећег англо-авганистанског рата]] 1919. године, краљ [[Аманулах]] је започео европску модернизацију своје земље, али је спречен од стране ултра-конзервативаца. Током [[Хладни рат|Хладног рата]], након повлачења Британаца из [[Индија|Индије]] 1947. године, [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] почињу да шире свој утицај у Авганистану,<ref>{{cite web|url=http://www.meridian.org/insmallthingsremembered/president-dwight-d-eisenhower-inspects-the-honor-guard-upon-arrival-at-bagram-airport | title = Председник Двајт Д. Ајзенхауер проверава почасног чувара након доласка на баграмски аеродром | publisher = Meridian.org| accessdate=6. 5. 2012}}</ref> што је довело до крвавог рата између [[муџахедин]]а („свети ратници“) које је подржавала [[Сједињене Америчке Државе|Америка]] и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је животе изгубило више од милион Авганистанаца.<ref name=Soviet-war-video>{{cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=vYUzL1qhltA&feature=related | title = Божји ратници: Хладни рат (Part 1/5) | publisher = CNN |year=1998| accessdate=11. 10. 2011}}</ref> Након овога уследио је авганистански грађански рат 90-их година, успон и пад екстремистичке талибанске власти и [[рат у Авганистану (2001—2014)|рат у Авганистану]], који траје од 2001. године па све до данас.<ref name="georgetown1">{{cite web|url=http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/afghanistan | title = Авганистан | publisher = Беркли центар за религију, мир и светске односе. | accessdate=1. 12. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110205200053/http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/countries/afghanistan | archive-date=5. 2. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref> У децембру 2001. године, [[Савет безбедности Организације уједињених нација]] одобрио је стварање [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународних снага за безбедносну помоћ]] ради одржавања безбедности у Авганистану, као вид припомоћи влади [[Хамид Карзај|Хамида Карзаја]].

Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свету,<ref name="world's most dangerous country">{{cite news|url=http://www.forbes.com/2010/01/14/most-dangerous-countries-lifestyle-travel-haiti-afghanistan-iraq.html | title = Најопасније земље света | accessdate=26. 2. 2012 | publisher = Форбс |date=14. 1. 2010 |last=Олсон|first = Парми|Архивирани оригиналarchiveurl =https://archive.is/s296| датум archivedate= 24. 9. 2012.}}</ref> као и највећи „извозник избеглица и азиланата“. Док међународна заједница покушава да обнови ову ратом разорену земљу, терористичке групе, као што су Хакани и Хезб-е-Ислами Гулбудин,<ref>[{{Cite web|url=http://www.state.gov/j/ct/rls/crt/2012/209989.htm |title=Извештај о земљама и тероризму]|date=30. 5. 2013.|приступљено:accessdate = 8. новембар 2014.}}</ref> активно су укључени у светске побуне [[Талибани|Талибана]], које се састоје из стотина атентата и напада бомбаша-самоубица. Према [[Организација уједињених нација|Уједињеним нацијама]], ове побуне су криве за 80% цивилних жртава у рату који траје од 2001. године у периоду између 2011. и 2012. године.<ref>[http://www.upi.com/Top_News/Special/2012/08/08/Afghan-civilian-casualties-haunt-UN/UPI-12141344436853/ Авганистанске цивилне жртве муче УН]</ref>

Око 42% становништва Авганистана живи испод линије [[Апсолутно сиромаштво|апсолутног сиромаштва]], што значи да њихов приход чини мање од 1,25 америчких долара америчких долара дневно,<ref name=AfghanPoverty8>{{cite web|url=http://www.irinnews.org/Report.aspx?ReportId=83417| title = Авганистан: Милиони још увек не могу да приуште себи храну| work = | publisher = IRIN| датум = 12. 3. 2009.| Приступљеноaccessdate = 11. 10. 2010.| Архивирани оригиналarchiveurl = https://web.archive.org/web/20100827210523/http://www.irinnews.org/Report.aspx?ReportId=83417

| датумarchivedate = 27. 8. 2010. <!--DASHBot-->|url-status=live}}</ref> а нешто мало више изнад 70% становништва је писмено.

Име „Авганистан“ (''Afghānistān'')<ref>{{Cite book|author=William Cowan, Jaromira Rakušan. |title=Source Book for Linguistics|publisher=John Benjamins Publishing|year=1998}} Кован, Вилијам и Јашомира Ракушан. Књига извора за лингвистику. 3. едиција. Џон Бенџаминс, 1998.</ref> значи „Земља Авгана“,{{sfn|Бантинг|2003|pp=4, 32}} који је настао из [[етноним]]а Авгана. Историјски, овај назив се односио на [[Паштуни|Паштуне]], који представљају највећу етничку групу у Авганистану.<ref name="Afghan">{{cite encyclopedia|last=Кифер|first=Ч. М.| url = http://www.iranicaonline.org/articles/afgan-in-current-political-usage-any-citizen-of-afghanistan-whatever-his-ethnic-tribal-or-religious-affiliation | title = Афган | encyclopedia = Енциклопедија Ираника | edition = online | publisher = Колумбија Универзитет |Приступљено: = 15. децембар 1983.}}</ref> Ово име се јавља и као „Абган“ у 3. веку нове ере у време Сасанида,<ref name="Britannica-Abgan">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/7798/Afghanistan/129450/History?anchor=ref261360| title = Историја Авганистана| publisher = Енциклопедија Британика| accessdate=22. 11. 2010}}</ref> и „Авагана“ у 6. веку нове ере код индијског астронома Варахамихире.<ref name="Afghan"/> Народ који се назива овим именом се неколико пута помиње у једној географској књизи из 10. века."<ref name="Vogelsang">{{Cite book|title=Авганистанци|last=Вогелсганг|first = Виљем|year=2002| publisher = Вајли-Блаквел |isbn=978-0-631-19841-3| url = https://books.google.com/books?id=9kfJ6MlMsJQC&lpg=PP1&pg=PA18#v=onepage&q&f=false|pages=382}}</ref>

{{quote|Извуците своје мачеве и посеците чисто, свакога ко каже да Паштун и Авган нису исто! То знају Арапи, а знају и Римљани: Авгани су Паштуни, Паштуни су Авгани!<ref>{{Cite book|author=Ḫwušḥāl Ḫān.; Cuthbert E Biddulph|title=Afghan Poetry of the Seventeenth Century is a selection of Khatak's poems|year=1890|place=London|publisher=Kegan Paul Trench, Trübner}} Део песме „Страст Авгана“ Кушала Кн Катака; превод на енглески: К. Бидулф у књизи ''Авганистанска поезија 17. века: Избори поема Кушал Кан Катака'', Лондон, 1890.</ref>}}

Последњи део имена, „-стан“ је персијски суфикс који означава место. Име „Авганистан“ је описао могулски цар из 16. века, [[Бабур]], у својим мемоарима (Бабурнама), као и персијски научник Фиришта и Бабурови наследници, позивајући се на традиционалне етничке паштунске територије између [[Хиндукуш]] планинског масива и реке Инд.<ref>{{cite web|url=http://persian.packhum.org/persian//pf?file=03501051&ct=92|title=Догађаји године 910.|accessdate=22. 8. 2010|author=Бабур|work=Бабурови мемоари|publisher=Пакард Хуманитарни институт|year=1525|archive-url=https://web.archive.org/web/20121114042010/http://persian.packhum.org/persian//pf?file=03501051&ct=92#|archive-date=14. 11. 2012|url-status=dead}}</ref> Почетком 19. века, авганистански политичари су решили да прихвате назив „Авганистан“ за целу област, након што се превод овог термина на енглески појавио у разним споразумима са каџаридском [[Каџари|Персијом]] и [[Британска Индија|британском Индијом]].<ref>{{Cite journal|title=The Anglo-Russian Agreement as to Tibet, Afghanistan, and Persia|pages=653-658|author=Ellsworth Huntington|journal=Bulletin of the American Geographical Society
|volume=39|number=11|year=1907}} E. Хантингтон, ''"Англо-руски договор о Тибету, Авганистану и Персији"'', Булетин Америчког географског удружења, том 39, бр. 11 (1907).</ref> Године 1857, у свом приказу књиге Џ. В. Кеја „Авганистански рат“ (енг: „The Afghan War“), Фридрих Енгелс описује Авганистан као:

Авганистанско краљевство се некада називало Дурани царство (краљевство Кабула), како га спомиње и британски државник и историчар, Монтстјуарт Елфинстон.<ref>{{Cite book|author=Mountstuart Elphinstone|title=An account of the kingdom of Caubul, and its Dependencies in Persia, Tartary, and India|publisher=Longman, Hurst, Rees, Orme, and Brown|year=1815}} Монстјуарт Елфинстон., ''">Краљевство Кабула и његови вазали у Персији и Индији"'', 1815; издавач: Лонгман, Хурст, Рис, Орме и Браун.</ref> Међународни суверенитет је Авганистану званично признат након потписивања англо-авганистанског споразума из 1919. године.<ref>{{Cite book|author=Ali, Mohammed.|title=Afghanistan: The War of Independence, 1919|place=Kabul|year=1960}} M. Али, ''"Авганистан: Рат за независност, 1919"'', 1960.</ref><ref>[http://www.afghan-web.com/history/const/const1923.html Устав Авганистана из 1923. године] {{Wayback|url=http://www.afghan-web.com/history/const/const1923.html |date=20150226102808 }} за време краља Аманулаха Кана (Енглески превод).</ref>

Након [[20. век п. н. е.|2000. п. н. е.]], узастопни таласи полу-номадских народа из средње Азије су кренули ка југу Авганистана, међу којима је био велики број говорника индо-европских језика. Ова племена су касније мигрирала даље на југ, до Индије, западно у односу на данашњи Иран, а према Европи су мигрирали преко области северно од [[Каспијско језеро|Каспијског језера]].{{sfn|Bryant|2001|pp=}} Овај регион се у целини звао [[Аријана]].<ref>{{Cite book|title=Afghanistan ( Ancient Aryana) Brief Review Of The Political And Cultural History And The Modern Development Of The Country|year=1950|editor=Foreword Pazhwak|author=A. Rahman|publisher=Afghan Information Bureau}} Авганистан: древна Аријана (1950), Information Bureau. pp. 3.</ref><ref>М. Вицел, "''Vīdẽvdaδ листу је веома вероватно склопио неко ко је Авганистан и земљу која га окружује домовином свих индо-иранаца, то јест, свих источних Иранаца, са Аријаном као њиховим центром.''" pp. 48, ''"Домовина Аријанаца"'', Фестшрифт Ј. Нартен = Münchener Studien zur Sprachwissenschaft, Beihefte NF 19, Dettelbach: J.H. Röll 2000, 283–338. објављено и на интернету, на Harvard University, ([http://www.people.fas.harvard.edu/~witzel/AryanHome.pdf LINK])</ref>

Кушите су наследили кидаритски Хуни,<ref>Зејмал, Е. В. „Кидаритско краљевство у Средњој Азији“. у књизи: ''Историја цивилизација Средње Азије, том III. раскрснице цивилизација: од 250. до [[750. п. н. е.]]''. Ливтински, Б. А., ed. {{page1|location=|publisher=UNESCO Publishing|year=1996|isbn=978-92-3-103211-0|pages=119–133}}</ref> које су наследили на власти краткотрајни али снажни Хефталити.<ref>Ливтински, Б. А. „Хефталитско краљевство“. In: ''Историја цивилизација Средње Азије, том III. раскрснице цивилизација: од 250. до 750. п. н. е.''. Ливтински, Б. А., ed. {{page1|location=|publisher=UNESCO Publishing|year=1996|isbn=978-92-3-103211-0|pages=135–162}}</ref> Хефталите је поразио Хозроје I Ануширван 557. године нове ере, који је поново успоставио сасанидску власт у Персији. Међутим, у 6. веку нове ере, наследници Кушита и Хефталита су у Кабулу оформили малу династију која се звала „Шахови Кабула“.

У периоду између 4. и 19. века, северозападни део савременог Авганистана се сматрао целином која је носила регионално име Хорасан.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/316850/Khorasan | title = Хорасан| publisher = Encyclopædia Britannica Online |date=| accessdate=21. 10. 2010| archiveurl= https://web.archive.org/web/20101003132000/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/316850/Khorasan| archivedate=3. 10. 2010 <!--DASHBot-->|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cJQ3AAAAIAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | chapter = Хорасан| title = Енциклопедија ислама| quote = У преисламско и раноисламско време, термин „Хорасан“ је често имао веома широку денотацију, обухватајући делове које данас припадају совјетског Средњој Азији и Авганистану| publisher = Brill|year=2009|pages=55}}</ref> Две од четири престонице Хорасана: Херат и Балк се сада налазе у Авганистану, док су Кандахар, Забул, Газна и Авганистан формирали границу између Хорасана и Хиндустана.<ref>{{Cite book|title=Путовања Азијом и Африком, 1325–1354|last=Ибн Батутуа| edition = reprint, illustrated |year=2004| publisher = Routledge|isbn=978-0-415-34473-9| url = https://books.google.com/books?id=zKqn_CWTxYEC&lpg=PP1&pg=PA180#v=onepage&q&f=false|pages=416}}</ref><ref>{{cite web|url=http://persian.packhum.org/persian/pf?file=80201016&ct=199| title = 200: Превод Увода Фириштове историје // Историја Индије| volume = 6| chapter = 200: Превод Увода Фириштове историје| accessdate=22. 8. 2010|author = Фиришта, Мухамед Касим Хинду Шах]]| work = Сер Х. М. Елиот| publisher = Packard Humanities Institute| location = London|year=1560| archive-url = https://web.archive.org/web/20130726121158/http://persian.packhum.org/persian/pf?file=80201016&ct=199| archive-date=26. 7. 2013|url-status=dead| df = |pages=8}}</ref><ref>{{cite web|url=http://persian.packhum.org/persian//pf?file=03501051&ct=91 |title=Догађаји 910. године (p.4) |author=Захир Уд-Дин Мухамед Бабур]] |work=Бабурнама |publisher=Packard Humanities Institute |year=1525 |accessdate=22. 8. 2010 |archive-url=https://www.webcitation.org/6AVK0359k?url=http://persian.packhum.org/persian//pf?file=03501051&ct=91 |archive-date=7. 9. 2012 |url-status=dead }}</ref>

Мир Ваис Хотак, кога сматрају авганистанским Џорџом Вашингтоном,<ref>{{Cite book|title=Авганистан|last=Отфиноски|first = Стивен|year=2004| publisher = Infobase Publishing| location = |isbn=978-0-8160-5056-7| url = https://books.google.com/books?id=fbXmk-EauHIC&lpg=PP1&pg=PA8#v=onepage&q&f=false|pages=8,130}}</ref> имао је успеха у побуни коју је покренуо против персијских Сафавида 1709. године. Свргнуо је и погубио Џурџис Кана, чиме је Авганистану обезбедио независност. До 1713. године, Мир Ваис је поразио две велике персијске војске, од које је једну предводио Кушрав Кан, рођак Џурџин Кана, а другу Рустан Кан. Војске је послао султан Хусеин, шах из Исфахана да би повратиле контролу над Кандахаром.<ref>{{cite web|url=http://persian.packhum.org/persian/main?url=pf%3Ffile%3D90001014%26ct%3D29| title = Књижевна историја Персије, издање 4: Модерна времена (1500—1924), глава IV. Скица историје Персије током последња два века (1722—1922)|last=Браун|first = Едвард Г.| publisher = Packard Humanities Institute| accessdate=9. 9. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20130726142425/http://persian.packhum.org/persian/main?url=pf%3Ffile%3D90001014%26ct%3D29#| archive-date=26. 7. 2013|url-status=dead| df = }}</ref> Мир Ваис је умро природном смрћу 1715. године, а наследио га је његов брат, Абдул Азиз Хотаки, којег је убио Мир Ваисов, син Махмуд Хотакија и тако издао државу. Године 1722. Махмуд је повео авганистанску војску на Исфахан, престоницу Персије. Опустошио је град након битке код Гулнабада и себе прогласио краљем Персије. Персијанци нису били верни авганистанским владарима и након масакра хиљаде научника, верских племића и чланова сафавидске породице, Хотаки династија је избачена из Персије након битке код Дамгана 1729. године.<ref>{{cite web|url=httphttps://www.britannica.com/EBchecked/topic/7798place/Afghanistan/21396/The-Durranifirst-Muslim-dynasty?anchor=ref306642dynasties#ref306636| title = Хотакији| work = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=9. 9. 2010}}</ref>

Године 1738. Надер Шах је заједно са својим афшаридским снагама преотео Кандахар од Хусеина Хотакија, када је ослобођен заточени шеснаестогодишњи [[Ахмад Шах Дурани]], те је постао командант четири хиљаде Надер Шахових Авганистанаца.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/7798/Afghanistan/21396/The-Durrani-dynasty?anchor=ref306642| title = Династија Дурани | work = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=1. септембар 2010}}</ref> Његове снаге су из Кандахара кренуле на Индију са циљем да је покоре; прошавши кроз [[Газни]], [[Кабул]], [[Пешавар]] и [[Лахор]]е, да би затим након Карналске битке успели да је покоре, опљачкавши [[Делхи]]. Надер Шах и његова војска су напустили Делхи, али су са собом понели велико благо, које су чинили и „Кох-и нур“ и „Дарјаје нур“ дијаманти.<ref>{{cite web|url=http://www.iranchamber.com/history/afsharids/afsharids.php | title = Историја Ирана: Династија Афшарида (Надер Шах) | publisher = Iranchamber.com | accessdate=14. 11. 2010| archiveurl= https://web.archive.org/web/20101124183727/http://iranchamber.com/history/afsharids/afsharids.php| archivedate=24. 11. 2010 <!--DASHBot-->|url-status=live}}</ref> Након смрти Надер Шаха 1747. године, Авганистанци су изабрали Ахмеда Шаха Дуранија за свог шефа државе. С обзиром да се сматра оснивачем модерног Авганистана,<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html?countryName=Afghanistan&countryCode=af&regionCode=sas&#af | title = Позадина: Авганистан | work = Чињенице о свету | publisher = CIA | accessdate=24. 6. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100614120822/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html?countryName=Afghanistan&countryCode=af&regionCode=sas&#af#af | archive-date=14. 6. 2010 |url-status=dead | df = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+af0010) | title = Ахмед Шах и Дурани царство | accessdate=25. 8. 2010 | publisher = Library of Congress Country Studies on Afghanistan |year=1997 | archiveurl = https://archive.today/20120722064857/http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+af0010) | archivedate=22. 7. 2012 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/10162/Ahmad-Shah-Durrani| title = Ахмед Шах Дурани| work = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=9. 9. 2010}}</ref> Дурани и његова авганистанска војска су освојили цео данашњи Авганистан, [[Пакистан]], [[Велики Хорасан|Хорасан]] и Кохистан у [[Иран]]у, као и Делхи у [[Индија|Индији]].<ref>{{cite web|url=http://www.marxists.org/archive/marx/works/1857/afghanistan/index.htm | title = Авганистан | accessdate=25. 8. 2010 |last=Енгелс|first = Фридрих|authorlink = Фридрих Енгелс| work = Енди Бланден | publisher = The New American Cyclopaedia, Vol. I |year=1857}}</ref> Поразио је индијско [[Царство Марата]], а једна од његових највећих победа била је битка за Панипат 1761. године.

НДПА је забранила лихварство, и дала изјаве о женским правима прогласивши једнакост полова,<ref name="automatski generisano4">"Авганистан".{{Cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Afghanistan.pdf|title=Авганистан|publisher=Library of Congress Country Studies. Приступљено: |accessdate=14. новембар 2010.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140408085103/http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Afghanistan.pdf|archivedate=8. 4. 2014}}</ref> те је укључила жене у политички живот.<ref name="automatski generisano4" />

[[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и [[Саудијска Арабија]] подржавају анти-комунистичке снаге (муџахедине). Од средине 1979, ове две државе су укупно потрошиле око 40 милијарди америчких долара за рат у Авганистану. Новац, оружје и опрема слати су и у суседни Пакистан, где су се налазиле избеглице које се 90-их враћају у Авганистан и организују [[Талибани|талибански покрет]]. [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] је опремила и обучила око 100.000 [[муџахедин]]а из око 40 земаља.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=vYUzL1qhltA|title=Хладни рат (Део 1/5)". CNN.= 1998.Soldiers Приступљеноof God: Cold War (Part 1/5)|publisher=CNN|year=1998|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130729082646/https://www.youtube.com/watch?v=vYUzL1qhltA|archivedate=2013-07-29. Приступљено: |accessdate=11. октобар 2011.}}</ref><ref>UNICEF,{{Cite web|publisher=[[UNICEF]]|url=http://www.unicef.org/graca/mines.htm|title=Мине: Смртоносно наслеђе, архивирани оригинал|archiveurl=https: //web.archive.org/web/20130805102916/http://www.unicef.org/graca/mines.htm|archivedate=5. август 2013}}</ref><ref>"{{Cite web|url=http://www.defenseindustrydaily.com/Landmines-in-Afghanistan-A-Decades-Old-Danger-06143/|title=Мине у Авганистану: Опасност стара деценијама". |publisher=Defenseindustrydaily.com. |date=1. фебруар 2010|archiveurl=https://web. Проверенини оригиналarchive.org/web/20140111130437/http: //www.defenseindustrydaily.com/Landmines-in-Afghanistan-A-Decades-Old-Danger-06143/|archivedate=2014-01-11. Приступљено: |accessdate=6. мај 2012.}}</ref> Овај рат створио је више од шест милиона избеглица које су напустиле Авганистан и у већини случајева отишле у Пакистан или [[Иран]]<ref>"{{cite web|url=https://2009-2017.state.gov/j/prm/releases/onepagers/202635.htm|title=Програм примања избеглица за Блиски исток и Јужну Азију". |publisher=Биро за становништво, избеглице и миграције|archiveurl=https://web. Приступљено 2014-04-13archive. Приступљеноorg/web/20170122171639/https: //2009-2017.state.gov/j/prm/releases/onepagers/202635.htm|archiveurl=2017-01-22|accessdate=29. децембар 2013.}}</ref> Суочени са све већин интернационалним притиском и великим бројем жртава, Совјети су се повукли из Авганистана 1989, мада су наставили да подржавају авганистанског председника Мухамеда Наџибулаха све до 1992. године.<ref>"{{Cite web|url=http://www.infoplease.com/ce6/world/A0856490.html|title=Авганистан: Историја – Колумбија енциклопедија". |publisher=Infoplease.com. |date=11. септембар 2001|archiveurl=https://web. Приступљено archive.org/web/20120810051626/http://www.infoplease.com/ce6/world/A0856490.html|archivedate=2012-08-10. Приступљено: |accessdate=19. мај 2012.}}</ref>

Саудијска Арабија и Иран су подржавале различите авганистанске милиције,{{sfn|Saikal|Farhadi|Nourzhanov|2006|pp=352}}<ref name="automatski generisano5">"{{Cite web|url=https://www.hrw.org/en/reports/2005/07/06/blood-stained-hands|title=Окрвављене руке, Злочини почињени у Кабулу и авганистански легат некажњавања". |publisher=Human Rights Watch|archiveurl=https://web. Проверен оригиналarchive.org/web/20091212081418/http: //www.hrw.org/en/reports/2005/07/06/blood-stained-hands|archivedate=2009-12-12.}}</ref><ref>{{Cite book|author=GUTMAN, Roy|year=2008|title=How We Missed the Story: Osama Bin Laden, the Taliban and the Hijacking of Afghanistan, Endowment of the United States Institute of Peace|edition=1st ed.|place=Washington D.C.}} Гатман, Рој (2008): Како см пропустили причу: Осама Бин Ладен, талибани и отимање Авганистана, Задужбина америчког Института за мир, 1. изд., Washington D.C.</ref> те се брзо развила нестабилност,<ref>"Извори о 11. септембру, Том VII: Фајл о талибанима". gwu.edu. 2003. Приступљено 2013-10-31. Приступљено: 16. децембар 2013.</ref> а сукоб између две милиције је ускоро прерастао у прави рат.