Вулканолошка ерупција — разлика између измена

'''Вулканолошка ерупција''' добила је назив према [[италија]]нском [[вулкан]]у [[Вулкано]]. Назив овом типу ерупције дао је [[Ђузепе Меркали]], који је био сведок ових ерупција од 1888 — 1890. године. Његови описи механизма ерупција се сада користе широм света за ерупције које карактерише густ облак [[пирокластични материјал|пирокластичног материјала]] који експлодира из [[кратер]]а и издиже се високо изнад врха. Њихова експлозивна природа потиче од повећаног садржаја [[силицијум]]а у [[магма|магми]]. Магма се, заправо, може јавити у готово свим типовима, али је најчешћа магма са 55% и више силицијума ([[базалт]]но-[[андезит]]ска магма). Повећан садржај силицијума условљава повећану [[вискозност флуида|вискозност]] магме, што доводи до велике експлозивности вулканске ерупције. Ове ерупције обично започињу [[фреатомагматска ерупција|фреатомагматским ерупцијама]] које могу бити екстремно јаке и бучне, услед тога што магма која се креће кроз [[вулкански канал]] загрева подземну воду. То је обично праћено експлозивном ерупцијом магме из канала, у виду тамно сиветамносиве до црне еруптивне колоне, чија боја потиче од комада стена које услед експлозије упадају у еруптивни материјал. Како се вулкански канал празни, пирокластични облак постаје светлији, са конволуцијама пирокластичног материјала сличним као код [[плинијска ерупција|плинијских ерупција]].