Босна и Херцеговина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Mun24 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 514:
Босна и Херцеговина нема свој службени језик. Јужнословенско становништво ове државе говори готово истовјетним језиком који је разумљив за све три националне групе унутар БиХ као и у сусједним државама: [[Хрватска#Језик|Хрватској]], [[Србија#Језик|Србији]] и [[Црна Гора#Језички састав|Црној Гори]], па га неки лингвисти<ref>{{cite web|url=https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ |title=Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци говоре исти језик: Умјесто да то искористимо, продају нам маглу и завађају нас |publisher=Doznajemo.com/Fena |date=20. 2. 2013 |accessdate=7. 7. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160707000605/https://www.doznajemo.com/2013/02/20/hrvati-srbi-bosnjaci-i-crnogorci-govore-isti-jezik-umjesto-da-to-iskoristimo-prodaju-nam-maglu-i-zavadaju-nas/ |archivedate=7. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> сматрају једним језиком. Разлике ипак постоје у стандардизацији, тако да постоје три националне стандардизације: српску, хрватску и бошњачку.
 
На нивоу ентитета службени језици су стандардни национални језици конститутивних народа БиХ. У Републици Српској се ти језици називају: [[српски језик|језик српског народа]], [[хрватски језик|језик хрватског народа]] и [[бошњачки језик|језик бошњачког народа]], док се у Федерацији БиХ називају српски, хрватски и „босански” језик. Српски и бошњачки језик користе два равноправна писма: [[латиница|латиницу]] (познату и као [[гајица]]) и [[ћирилица|ћирилицу]] ([[српска ћирилица]]), док хрватски користи само латиницу.<ref>[http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/4659_politika-upotrebe-jezka.pdf "Политика употребе језика и писма у агенцији за државну службу''] Приступљено 19.08.20.</ref>
 
Припадницима мањинских етничких заједница (Роми, Турци, Албанци и остали) загарантована је употреба њихових матерњих језика, у складу са [[Европска повеља о регионалним и мањинским језицима|Европскаом повељаом о регионалним и мањинским језицима]] (1992), која је укључена у 2. анекс Устава БиХ.