Мртвачки плес — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
 
== Порекло назива ''Danse macabre'' ==
Порекло и изворно значење назива ''Danse macabre'' није могуће са сигурношћу утврдити. Придев macabre, без акцента на последњем слогу, први пут се помиње 1842. године.<ref>{{harvnb|Dauzat|1949|pp=148–167}}</ref>,<ref name="Male"/> Облик ''macabré'' се први пут помиње [[1376.]] у песми ''Le Respit de la Mort'' Жана Ле Февра (Jean Le Fèvre), као "Макабреов плес" (''de Macabré la danse''). До [[19. век]]а назив ове теме најчешће се среће у облику ''Danse Macabré''. Сходно томе, претпоставља се да је Макабре лично име настало од библијског имена Макабеј (Macabé), и да се у називу теме појављује као име аутора песме или најстарије ликовне представе, или, пак, сугерише да се ради о теми чије порекло треба тражити у неком обреду везаном за култ Макабејаца. С друге стране, порекло речи ''macabre'' тражено је у арапском ''maqâbir'', гробље, и арамејском ''meqaber'', гробар.<ref name="Huet">{{Cite journal| volume = 29| pages = 148–167| last = Huet| first = Gédéon| title = Notes d'histoire littéraire: III. La Danse Macabré| journal = Le Moyen Âge| date = 1917}}</ref>,<ref name="Male"></ref>
 
[[Датотека:Danse-macabre-casa-dei-ensemble.jpg|1000п|мини|центар|Панорамски приказ Мртвачког плеса из цркве св. Робера у Ла-Шез-Дјеу, 1460-1470.]]
[[Датотека:Nicholas de Margival - Initiale des 3 morts et des trois vifs, BnF Ms 25566 fol. 218.jpg|мини|десно|Легенда о три мртва и три жива, ''Chansonnier et mélanges littéraires'', BnF Ms. 25566, око. 1300.]]
[[Датотека:Gisant Guillaume de Harcigny Musée de Laon 280208 1.jpg|мини|десно|Надгробни споменик Гијома де Арсињија, Лаон, 1394.]]
О изворима текста и иконографије Мртвачког плеса, као и о времену и месту њиховог настанка постоје бројне [[Хипотеза|хипотезе]]. Претпоставља се да је основна структура текста, а можда и његова најстарија верзија, настала већ средином [[14. век]]а. Стручњаци се, међутим, не слажу да ли је тај претпостављени архетип био написан на [[Латински језик|латинском]], [[Француски језик|француском]] или [[Немачки језик|немачком језику]].<ref>{{harvnbCite book|Wilhelm publisher = Niemeyer| last = Fehse| first = Wilhelm | publisher =Universitätsbibliothe k Heidelberg | title = Der Ursprung der Totentänze: Mit einem Anhang: Der vierzeilige Oberdeutsche ...| accessdate = 22. 11. 2015 | date = 1907| url = http://archive.org/details/derursprungdert00heidgoog}}</ref>,<ref name="Huet"></ref>,<ref>{{Cite book| publisher = Matica srpska| isbn = 978-86-363-0218-7| last = Hojzinga| first = Johan| title = Jesen srednjega veka| location = Novi Sad| date = 1991|pages=183-200}}</ref>,<ref name="Delumeau">{{Cite book| publisher = Književna zajednica : Dnevnik| last = Delumeau| first = Jean| others = Zoran Stojanović (trans.)| title = Greh i strah: stvaranje osećanja krivice na Zapadu od XIV do XVIII veka| location = Novi Sad| date = 1986 |pp pages=1–1581-158}}</ref> Извори литерарних мотива и иконографије ликовних представа (мотив [[плес]]а, сусрет човека са мртвацем, односно [[Персонификација|персонификованом]] смрћу, хијерархизовани низ живих учесника, идеја о једнакости пред смрћу, представа распадањем начетог тела) тражени су у сродним старијим или савременим темама: песми ''Vado mori'' (''Умрећу''; [[13. век]]), представама ''Легенде о три мртва и три жива'' и тзв. ''transi'' надгробним споменицима.<ref name="Huet"></ref>,<ref name="Tenenti">{{Cite book| publisher = G. Einaudi| last = Tenenti| first = Alberto| title = Il senso della morte e l'amore della vita nel Rinascimento (Francia e Italia)| location = Torino| series = Studi e ricerche| date = 1957}}</ref> С друге стране, чињеница да се у изворима спорадично помињу обреди који по опису подсећају на ''Danse macabre'' или се изричито тако називају, навела је научнике на помисао да је то првобитно била [[Пантомима|пантомимска]] инсценација проповеди о смрти, која се изводила у [[Црква (грађевина)|цркви]], црквеном дворишту, а понекад и на [[дворац|двору]]<ref name="Male"/>,<ref name="Delumeau"/>; или [[обред]] настао [[Христијанизација|христијанизацијом]] [[Паганизам|паганских]] погребних плесова,<ref name="Delumeau">{{Cite book| publisher = Književna zajednica : Dnevnik| last = Delumeau| first = Jean| others = Zoran Stojanović (trans.)| title = Greh i strah: stvaranje osećanja krivice na Zapadu od XIV do XVIII veka| location = Novi Sad|year=1986|pages=1-158}}</ref>. За сада, међутим, није позната ниједна представа овога типа која је настала пре 15. века. Најстарија представа која се у изворима помиње насликана је 1424. на степеништу париског Гробља невиних (''Le Cimetière des Innocents''; уништена 1669. године).
 
По времену свога настанка и идејама које изражава, Мртвачки плес се надовезује на комплекс морализаторских тема које посредством представа физичке смрти указују на испразност овоземаљских задовољстава.<ref name="Delumeau"/> Настанак ових тема био је подстакнут великом кризом која је Европу захватила средином 14. века, изазваном [[Епидемија|епидемијом]] [[куга|куге]], ратовима и глађу. Пресудна улога у њиховом креирању приписује се просјачким редовима,<ref name="Male"/> [[доминикански ред|доминиканцима]]<ref>{{Cite book| edition = 3., verb. u. verm. Aufl| publisher = Böhlau|isbn=978-3-412-39974-0|last=Rosenfeld| first = Hellmut| title = Der mittelalterliche Totentanz: Entstehung, Entwicklung, Bedeutung| location = Köln, Wien| series = Archiv für Kulturgeschichte : Beih| date = 1974}}</ref> и [[Фрањевци|фрањевцима]].<ref>{{Cite book| publisher = Svjetlost|isbn=978-86-01-01909-6|last=Baltrušiatis| first = Jurgis| others = Mirna Cvitan (trans.)| title = Fantastični srednji vijek: antičko i egzotizmi u gotičkoj umjetnosti| location = Sarajevo|year=1991|pages=207-217}}</ref> Настанак појединих представа Мртвачког плеса из 15. века може се довести у директну везу с просјачким редовима, пре свега доминиканцима: текст париске ''Danse Macabre'' из 1424. на енглески је, око 1430, превео доминиканац Џон Лидгејт (John Lydgate), фреска насликана око [[1440]]. у [[Базел]]у (сада у Историјском музеју) налазила се на доминиканском гробљу, а представе мртвачког плеса из [[Амјен|Амијена]] (средина 15. века) и [[Стразбур]]а налазиле су се у доминиканским црквама.<ref name="Delumeau"/>
''Danse macabre'' свој процват доживљава током 15. и 16. века, када у Европи настаје око осамдесет представа мртвачког плеса у различитим техникама ([[Фреска|фреске]], [[Drvorez|дрворези]], [[рељеф]]и, [[витраж]]и, [[Таписерија|таписерије]]).<ref name="Male"/> Ове представе су се најчешће налазиле на гробљима, у клаустрима или на зидовима цркава, или су, пак, штампане као илустрација песме ''Danse macabre'', календара или [[часловац]]а (Часловац Симона Востра из 1512).<ref name="Male"/> Иако се у овом периоду, управо посредством [[Штампарство|штампаних]] издања, тема Мртвачког плеса шири по готово свим областима [[католицизам|католичке]] и [[Протестантизам|протестантске]] Европе, она је несумњиво највећу популарност доживела у [[Француска|Француској]] и [[Свето римско царство|Немачкој]].
 
Иконографија највећег броја представа Мртвачког плеса насталих у 15. веку у основи се може свести на исту схему: континуирана поворка парова коју чине лешеви или скелети и представници земаљске хијерархије поређани у опадајућем низу, организована је у композицију наглашене хоризонталности; текст песме ''Danse Macabre'', низ дијалога између лешева/скелета и живих у којима се наглашава неизбежност смрти и људска немоћ пред њом, исписан је испод слике. Запажа се да се представе скелета углавном јављају у италијанским и истарским Мртвачким плесовима, док се у другим срединама чешће јављају мање или више распаднути лешеви.<ref>{{Cite journal| volume = 7|last=Paškvan| first = Fedora| title = Prilog proučavanju Beramskih zidnih slikarija| journal = Bulletin Instituta za likovne umjetnosti Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti| accessdate = 22. 11. 2015|year=1959| url = http://dizbi.hazu.hr/object/27818|pages=53–57}}</ref> Представа се углавном чита слева надесно (изузеци су нпр. представе Мртвачког плеса из цркве св. Марије на Шкрлинама у [[Берам|Берму]] и цркве [[Света Тројица|Свете Тројице]] у [[Храстовље|Храстовљу]]), а често је "отвара" проповедник или аутор смештен на левој страни композиције, као у представама из Богородичине цркве у [[Либек]]у (1463),<ref>{{Cite web| title = Lübeck's Dance of Death, Text and Photos| accessdate = 22. 11. 2015| url = http://www.dodedans.com/Etext.htm}}</ref> цркве св. Робера у Ла-Шез-Дјеу (La-Chaise-Dieu, [[1460]]-[[1470]]),<ref>{{harvnbCite book|publisher = Librairie archéologique de Didron| last = Jubinal|1997 first = Achille| title = La Danse des morts de la Chaise-Dieu : fresque inédite du XVe siècle| location = Paris| accessdate = 22. 11. 2015| date = 1862|pp url = http://www.bmlisieux.com/curiosa/jubinal.htm}}</ref> Богородичине цркве у [[Берлин]]у<ref>{{Cite book| publisher = Lukas Verlag|isbn=978-3-86732-172-3|last= Deiters|first= Maria| last2 = Raue| first2 = Jan| last3 = Rückert| first3 = Claudia| title = Der Berliner Totentanz: Geschichte – Restaurierung – Öffentlichkeit| date = 31. 8. 2014}}</ref>, итд.); или једној од уводних илустрација у штампаним издањима (издања Гијоа Маршана, Париз, [[1485]], [[1486]], [[1490]]. и [[1491]]).<ref>{{Cite book| title = Paris et ses historiens aux XIVe et XVe siècles / documents et écrits originaux recueillis et commentés par Le Roux de Lincy... et L.-M. Tisserand...| accessdate = 22. 11. 2015|year=1867| url = http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k114578h}}</ref><ref name="Male"/> Радња се по правилу одвија на отвореном простору, најчешће на гробљу (представа са базелског гробља доминиканаца), a у позадини представе Мртвачког плеса из Богогородичине цркве у Либеку види се панорама овог града. У представи из цркве [[Премонстратеншкои ред|премонстратеншког реда]] у Кермарији у [[Бретања|Бретањи]] (око [[1450]]<ref>{{Cite book| publisher = Prudh́omme|last=Soleil| first = Félix| title = La danse macabre de Kermaria-An-Isquit| location = Saint-Brieuc| date = 1882}}</ref>), и у француским штампаним издањима за која се претпоставља да понављају париску представу из 1424. године (поменута Маршанова издања, ''Danse macabre'' Антоана Верара из [[1492]], као и издања из [[Троа]] рађена по Маршановим матрицама, из 1491, [[1496]]. и [[1729]]) појединачне фигуре или парови су уоквирени [[Лук (архитектура)|аркадама]]. Мртвачки покров и сандук, [[лопата]], [[пијук]] и [[музички инструменти]] (дувачки: [[пуфер]], [[труба]], [[гајде]]; и ударачки: добош и [[бубањ]]) уобичајени су [[Атрибут|атрибути]] лешева, односно скелета. Поменути дувачки инструменти обично се доводе у вези са ђаволом и приказују се као његови атрибути.<ref>{{Cite book| edition = 3. Aufl| publisher = Dt. Taschenbuch-Verl|isbn=978-3-423-30383-5|last=Ohler| first = Norbert| title = Sterben und Tod im Mittelalter| location = München| series = dtv dtv-Sachbuch|year=1997|pages=267}}</ref> Није сасвим јасно да ли лешеве/скелете треба тумачити као персонификацију смрти или се ради о мртвацима - "двојницима" живих ликова. Исти атрибути (лопата, мртвачки покров, пијук) појављују се током 14. века као обележја персонификоване Смрти. С друге стране, у појединим случајевима лешеви су у тексту који прати илустрације јасно одређени као мртваци (нпр. код Г. Маршана).
 
== Теме изведене из Мртвачког плеса ==
[[Датотека:Hans Schwarz - Death and the Maiden.jpg|мини|десно|Ханс Шварц, Девојка и смрт, Аугзбург, око 1520.]]
Од друге половине 16. века популарност теме Мртвачког плеса у форми поворке почиње да опада. Корпус мртвачких плесова насталих током 16, 17, 18, а донекле и uу 19. векuвеку, поред спорадичних монументалних зидних композиција које остају у оквирима до тада усвојених иконографских решења, углавном се своди на репринт издања или реплике Холбајнових ''Simulachres''. Последице наведених промена у иконографији било је осамостаљивање појединих епизода и развој читавог низа тема изведених из изворног Мртвачког плеса: Девојка и Смрт<ref>{{Cite book| publisher = Librairie Droz|isbn=978-2-600-03385-5|last=Wirth| first = Jean| title = La Jeune fille et la mort: recherches sur les thèmes macabres dans l'art germanique de la Renaissance| date = 1979}}</ref>, различити облици ''[[memento mori]]'', портрет изведен из формуле сусрета човека и смрти, које свој врхунац доживљавају у [[барок]]ној уметности. С друге стране, идеје које су се до тада изражавале кроз тему Мртвачког плеса добијају нове иконографске формулације: представе сталежа, животних доба и Фортуниног точка са персонификацијом смрти изведеном из Мртвачког плеса као обавезним елементом.
 
== Мртвачки плес од 19. века до данас ==
1.642

измене