Никола Љубичић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 58:
Током непријатељске офанзиве на слободну територију око [[Фоча|Фоче]], батаљон је водио борбе на територији између Чајнича и Фоче, а касније на Пивској висоравни и падинама [[Дурмитор]]а. Одатле се батаљон пребацио преко реке [[Пива (река)|Пиве]], у [[Плужине]], где је извесно време поново обезбеђивао [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]]. После тога, батаљон је води борбе са четницима и Италијанима који су надирали из правца [[Гацко|Гацка]]. У кретању ка простору [[Сутјеска (река)|Сутјеске]], батаљон је разбио групе четника, али је био изложен сталном бомбардовању италијанске авијације.
После доласка у село Врбницу, а по одлуци [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], Пети шумадијски батаљон је пребачен у [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску ударну бригаду]], због њене допуне после губитака које је претрпела у дотадашњим борбама. Тада је Никола Љубичић постављен за команданта Четвртог ужичког батаљона Друге пролетерске бригаде. У време [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода пролетерских бригаде за Босанску крајину]], овај батаљон је водио борбе код [[Калиновик]]а, затим приликом преласка пута и пруге [[Сарајево]]
Касније је батаљон водио борбе око [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]] и на [[Динара|Динари]], у близини [[Книн]]а. Поново се сукобио, на падинама [[Динара|Динаре]], према [[Босанско Грахово|Босанском Грахову]], с Италијанима, где је Никола тешко рањен. После дужег лечења у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] и другим болницама, као рањеник у [[Битка на Неретви|Четвртој непријатељској офанзиви]] кретао се с рањеничком колоном од [[Босански Петровац|Босанског Петровца]] до [[Неретва|Неретве]]. У долини Неретве прикључио се поново [[Друга пролетерска ударна бригада|Другој пролетерској ударној бригади]] и постао члан Штаба бригаде.
| |||