Арнаут — разлика између измена

Расправа о Арнаутима, као [[Албанизација|албанизованим]] Србима може се наћи и у књизи [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] ''Балканско полуострво'' (1922). Цвијић је и пре ове књиге направио неколико етничких карата [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]] и околних области на којима је посебно означио [[Албанци|Албанце]] и Арнауте. Нажалост, у самој књизи Цвијић није објаснио методологију коју је користио при изради својих карата односно разлучивању да ли је неко Албанац или Арнаут. Међутим, у самој књизи је објашњен процес „[[Арнаутизација|арнаућења]]“ који се одвијао са појединцима/породицама у неколико етапа, а некада је био растегнут и преко више генерација: процес је почињао заменом [[Српска народна ношња|српске народне ношње]] албанском (да би се избегла лака идентификација у несигурној средини), затим заменом [[православље|православне хришћанске вере]] у [[ислам]]ску, онда двојезичношћу (учење [[Албански језик|албанског]], употреба истог ван српске средине), и на крају званичном [[Албанизација|албанизацијом]] имена и презимена и одбацивањем српског језика (и у домену психолошког, одбацивањем сваке везе са српским пореклом и српском народном/националном припадности). Цвијић је такође прокоментарисао како су потпуно [[албанизација|албанизовани]] Арнаути били најгори локални проблем за преостале Србе, јер су вршили далеко гора насиља против бивших сународника него линеголи прави [[Албанци]] који су се доселили из [[Албанија|Албаније]] <ref>[http://balkania.tripod.com/resources/history/kosovo_chronicles/kc_part1b.html#Ch1b3] -{The Kosovo Chronicles}-, [[Душан Батаковић|Душан Т. Батаковић]], Београд: Плато. {{page|year=1992|isbn=978-86-447-0006-7|pages=}}</ref> .