Dražen Zimonjić — разлика између измена

Dr Zimonjić je prvi u svetu utvrdio tačnu [[hromozom]]sku lokalizaciju više od 50 gena čoveka i još nekih sisara[[sisar]]a. Mnogi od njih su značajni za razumevanje etiologije raka (ErbB-3 i HER4/erbB-4, mamaglobin, mamaglobin B, ciklin G1, ciklin G2, DLC1, i BID), za nove pristupe [[terapija|terapiji]] raka (vaskularni endotelijalni faktor rasta (VEGF), [[interferon -gama]], mitochondrjalna topoizomeraza 1), ili imaju fundamentalnu važnost u mehanizmima očuvanja integriteta genoma[[genom]]a (geni za histone[[histon]]e H2X.A i H2X.Z), i složenih fizioloških procesa poput starenja. Njegova studija evolucione disperzije multipnih kopija KGF gena, člana familije fibroblastnih faktora rasta impliciranih u nastanku [[hiperplazija]] dojke i [[prostata|prostate]], jedna je od svega 452 publikacije iz celog sveta, citirane u prvoj i sada antologijskoj prezentaciji kompletne sekvence genoma čoveka (Nature 409: 860-921 2001).

Rad dr Zimonjića u oblasti identifikaciju i karakterizaciju genomskih reorganizacija udruženih sa nastankom i progresijom malignog fenotipa[[fenotip]]a, osvetlio je prirodu i funkcionalnie posledice integracije virusnog[[virus]]nog naslednog materijala u genom čoveka, pokazavši nestohastičnu prirodu ovih molekularnih[[molekul]]arnih događaja, do kojih pretežno dolazi u topološki destabilizovanim zonama DNK.

Korišćenjem najsavremenijih metoda molekularne [[citogenetika|citogenetike]], dr Zimonjić je objavio prvu u svetu kompletnu mapu amplifikacija i delecija u genomu celijskih linija izvedenih od hepatocelularnog karcinoma čoveka (HCC), identifikujući ukupno 28 hromozomskih regiona sa suficitom ili deficitom naslednog materijala. U jednom od njih, na hromozomu 8 (8p22), identifikovan je i izolovan novi gen, DLC-1, čije dalje detaljno ispitivanje je pokazalo da se radi o inhibitoru procesa udruženih sa pojavom metastatične bolesti.

[[Rak dojke]] je, posle [[rak pluća|raka pluća]], drugi najvažniji uzrok smrti zena u svetu. Dr Zimonjić je i ćeljskim linijama poreklom od malignih tumora dojke identifikovao više hromozomskih regiona sa karakterističnom amplifikacijom gena koji regulišu rast i dinamiku ćelijske proliferacije, kao sto su ERBB2, MYC i H-RAS. Posebna studija ekspresije lomljivog mesta FRA3B (3p14.2) u BRC-2-negativnim ćelijama raka dojke, pokazala je zavisnost fizičkog integriteta tog mesta i funkcionalne kompetencije supresorskog gena FHIT, lociranog unutar FRA3B, od ispravnog funkcionisanja gena BRCA-2 i njegove uloge u mehanizmima popravka DNK.