Кљунар — разлика између измена

63 бајта уклоњена ,  пре 1 године
нема резимеа измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0)
{{Taxobox
| name = Кљунар
| image = 水中で泳ぐカモノハシ.JPG
| image_width = 220п
| image_caption = ''-{Ornithorhynchus anatinus}-''
| status = NT
| status_system = IUCN3.1
| status_ref = <ref name="IUCN">{{cite journal | authors = Woinarski, J. & Burbidge, A. A. | title = ''Ornithorhynchus anatinus'' | journal = [[IUCN Red List of Threatened Species]] | volume=2016 2016| page = e.T40488A21964009 | publisher = [[IUCN]] | year =2016 2016| url = http://dx.doi.org/10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T40488A21964009.en | accessdate = 28. 9. 2017}}</ref>
| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
| phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}-
| classis = -{[[Сисари|Mammalia]]}-
| ordo = -{[[Кљунари|Monotremata]]}-
| familia = -{[[Ornithorhynchidae]]}-
| genus = '''''-{Ornithorhynchus}-'''''
| genus_authority = [[Јохан Фридрих Блуменбах|Blumenbach]], 1800
| species = '''''O. anatinus'''''
| binomial = ''-{Ornithorhynchus anatinus}-''
| binomial_authority = ([[Џорџ Шо|Shaw]], 1799.)
| range_map = Distribution of the Platypus (Ornithorhynchus anatinus).png
| range_map_caption = Распрострањеност кљунара
}}
 
'''Кљунар'''<ref name="ime">{{Cite web |url=http://nasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2301/09%20Biogeografija-Zoogeografska%20podela%20sveta.pdf |title=„Карактеристичне врсте кичмењака појединих зоогеографских области” стр.31 |access-date=30. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180830073824/http://nasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2301/09%20Biogeografija-Zoogeografska%20podela%20sveta.pdf |archive-date=30. 08. 2018 |url-status=dead }}</ref> или '''платипус'''<ref name="ime" /> или '''чудновати кљунар''', ({{јез-лат|Ornithorhynchus anatinus}}) је овипаран [[сисари|сисар]] из [[Аустралија|Аустралије]]. [[Врста]] је једини представник [[Породица (биологија)|породице]] [[Ornithorhynchidae|кљунара]] ( Ornithorhynchidae). Заједно с још четири (према неким ауторима три) врсте мравињих јежева или ехидни (Tachyglossidae) чине једине живе врсте поткласе прасисара (Prototheria) и од свих других сисара разликује се тиме што не коте живе младе, него легу [[јаје|јаја]].
 
== Опис ==
== Отров ==
[[Датотека:Platypus spur.JPG|мини|лево|Оструге кљунара]]
 
И мужјаци и женке кљунара су рођени са рожнатим остругама на шапама, али само мужјаци имају отров, који се углавном састоји од протеина налик дефензину ({{јез-енг|defensin-like proteins (DLPs)}}).<ref>{{cite web |url=http://www.australianfauna.com/platypus.php |title=Australian Fauna |publisher=Australian Fauna |accessdate=14. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120529040439/http://www.australianfauna.com/platypus.php |archive-date=29. 05. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.usyd.edu.au/news/84.html?newsstoryid=2267 |title=Platypus venom linked to pain relief |publisher=University of Sydney |date= 8. 5. 2008 |accessdate=14. 5. 2010}}</ref><ref>{{cite web |url=http://rainforest-australia.com/platypus_poison.htm |title=Platypus poison |publisher=Rainforest Australia |accessdate=14. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100529165453/http://rainforest-australia.com/platypus_poison.htm |archive-date=29. 05. 2010 |url-status=dead |df= }}</ref> -{DLPs}- производи имуни систем кљунара. Његова функција је да уништи патогене бактерије и вирусе, али кљунари много више користе свој отров за одбрану. Он је довољно јак да убије мање животиње попут паса, док је несмртоносан по људе, али је бол који људи осете веома јак и може довести до привремене парализе мишића.<ref name="JN">de Plater, G.M.; Milburn, P.J.; Martin, R.L. (2001). „Venom From the Platypus, Ornithorhynchus anatinus, Induces a Calcium-Dependent Current in Cultured Dorsal Root Ganglion Cells”.</ref><ref name="venom">{{cite web |url=http://www.kingsnake.com/toxinology/old/mammals/platypus.html |title=The venom of the platypus (''Ornithorhynchus anatinus'') |accessdate=13. 9. 2006 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120201185504/http://www.kingsnake.com/toxinology/old/mammals/platypus.html |archivedate=1. 2. 2012}}</ref>
 
Едем се брзо ствара око ране и постепено шири. Информације добијене из [[студија случаја]] и усмених исказа указују на то да се бол развија у дуготрајну [[Hiperalgezija|хипералгезију]] (појачана осетљивост на бол), која траје данима или чак месецима. Отров се производи у отровним алвеоларним жлездама мужјака, које су у облику бубрега и повезане каналом са остругом на сваком задњем екстремитету.
== Еволуција ==
[[Датотека:Steropodon BW.jpg|мини|лево|Реконструкција древног сродника кљунара стероподона (''-{Steropodon}-'')]]
 
Према једној од раних теорија о пореклу монотрема, коју је 1947. изнео Вилијам Кинг Грегори, плацентални сисари и торбари су се развили први, да би касније дошло до поделе торбара на торбаре и монотреме. Међутим, каснија истраживања и проналасци фосилних остатака су указала на то да је ово био погрешан закључак.<ref name="JM">Rauhut, O.W.M.; Martin, T.; Ortiz-Jaureguizar, E.; Puerta, P. (2002). „The first Jurassic mammal from South America”.</ref>
 
Монотреме представљају једно од раних гранања породичног дрвета сисара, при чему једну грану представљају монотреме, а другу преци плаценталних сисара и торбара, касније гранање је довело до поделе на плаценталне сисаре и торбаре.<ref name="JME">Messer, M.; Weiss, A.S.; Shaw, D.C.; Westerman, M. (1998). „Evolution of the Monotremes: Phylogenetic Relationship to Marsupials and Eutherians, and Estimation of Divergence Dates Based on α-Lactalbumin Amino Acid Sequences”.</ref> [[Молекуларни сат]] и датирање фосила указују на то да су се кљунари одвојили од ехидни пре око 19–48 милиона година.<ref name="Phillips">Phillips MJ; Bennett TH; Lee MS (2009). „Molecules, morphology, and ecology indicate a recent, amphibious ancestry for echidnas”.</ref>
 
Најстарији откривени фосил модерних кљунара потиче од пре око 100.000 година, из доба [[Квартар]]а. Изумрле монотреме ''[[Teinolophos]]'' и ''[[Steropodon]]'' су некада сматране за блиске сроднике модерних кљунара,<ref name="JM" /> али данас се сматрају за једне од базичних таксона.<ref name="Thomas H. Rich 2016">Thomas H. Rich, James A. Hopson, Pamela G. Gill, Peter Trusler, Sally Rogers-Davidson, Steve Morton, Richard L. Cifelli, David Pickering, Lesley Kool, Karen Siu, Flame A. Burgmann, Tim Senden, Alistair R. Evans, Barbara E. Wagstaff, Doris Seegets-Villiers, Ian J. Corfe, Timothy F. Flannery, Ken Walker, Anne M. Musser, Michael Archer, Rebecca Pian and Patricia Vickers-Rich (2016). "The mandible and dentition of the Early Cretaceous monotreme Teinolophos trusleri".</ref>
 
=== Јужноамерички кљунар ===
 
=== Џиновски кљунар ===
Научници у Аустралији, на основу фосила зуба, идентификовали су изумрлу врсту сисара, џиновског кљунара (''Obdurodon tharalkooschild''). Та животиња је живела пре 5 до 15 милиона година.
 
[[Датотека:Natural History Museum, Dublin (6915990941).jpg|лево|мини]]
 
 
== Литература ==
* {{cite journal |journal= Journal of Neurophysiology |title=Venom From the Platypus, ''Ornithorhynchus anatinus'', Induces a Calcium-Dependent Current in Cultured Dorsal Root Ganglion Cells |author=de Plater, G. M. |author2= Milburn, P. J. |author3= Martin, R. L. |volume=85 |issue=3 |pages=1340–5 |year=2001 |url=http://jn.physiology.org/cgi/reprint/85/3/1340 |pmid=11248005}}
* {{cite book |last=Grant |first=J. R. |title=Fauna of Australia |chapter=16 |volume=1b |publisher=Australian Biological Resources Study (ABRS)}}
* {{cite journal |last=Gerritsen |first=Vivienne Baillie |title=Platypus poison |journal=Protein Spotlight |issue=29 | date =2002 2002| url = http://www.expasy.org/spotlight/back_issues/sptlt029.shtml |accessdate=14. 9. 2006}}
* {{cite journal |last1=Hurum |first1=Jørn H. |last2=Luo |first2=Zhe-Xi |last3=Kielan-Jaworowska |first3=Zofia |title=Were mammals originally venomous? |journal=Acta Palaeontologica Polonica |volume=51 |issue=1 | date = 2006 |pages=1-11}}
* {{cite journal |journal=Nature |volume=416 |issue= 6877 |pages=165–8 |year=2002 |doi=10.1038/416165a |title=The first Jurassic mammal from South America |author=Rauhut, O. W. M. |author2= Martin, T. |author3= Ortiz-Jaureguizar, E. |author4= Puerta, P. |pmid=11894091}}
* {{cite journal |journal=Journal of Mammalian Evolution |publisher=Springer Netherlands |title=Evolution of the Monotremes: Phylogenetic Relationship to Marsupials and Eutherians, and Estimation of Divergence Dates Based on α-Lactalbumin Amino Acid Sequences |author=Messer, M. |author2= Weiss, A. S. |author3= Shaw, D. C. |author4= Westerman, M. |volume=5 |issue=1 |pages=95–105 | date = 1998 |doi = 10.1023/A:1020523120739}}
* {{cite journal |author=Phillips MJ |author2=Bennett TH |author3=Lee MS |year=2009 |title=Molecules, morphology, and ecology indicate a recent, amphibious ancestry for echidnas |journal=Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. |volume=106 |issue=40 |pages=17089–94 |doi=10.1073/pnas.0904649106 |pmid=19805098 |pmc=2761324}}
* {{Cite journal |author=Thomas H. Rich |author2=James A. Hopson |author3=Pamela G. Gill |author4=Peter Trusler |author5=Sally Rogers-Davidson |author6=Steve Morton |author7=Richard L. Cifelli |author8=David Pickering |author9=Lesley Kool |author10=Karen Siu |author11=Flame A. Burgmann |author12=Tim Senden |author13=Alistair R. Evans |author14=Barbara E. Wagstaff |author15=Doris Seegets-Villiers |author16=Ian J. Corfe |author17=Timothy F. Flannery |author18=Ken Walker |author19=Anne M. Musser |author20=Michael Archer |author21=Rebecca Pian |author22=Patricia Vickers-Rich | date = 2016 |title=The mandible and dentition of the Early Cretaceous monotreme Teinolophos trusleri |journal=Alcheringa: An Australasian Journal of Palaeontology. in press. |doi=10.1080/03115518.2016.1180034}}
* {{Cite journal |url= |title=A platypus in Patagonia (Ancient life - 1992) |last=Folger |first=Tim | date = 1993 |journal=Discover |doi= |pmid= |access-date = |volume=14 |issue=1 |page=66}}
 
== Спољашње везе ==