Википедија

Бугарска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Мењам датотеку Alexander-Nevski-Chuch-Perspective.jpg другом датотеком Alexander-Nevski-Church-Perspective.jpg (CommonsDelinker; разлог: file renamed, redirect linked fro
становништво 2019
Ред 19:
| површина = 110994
| воде = 0,3
| становништво поредак = 100104
| становништво = 72456776951482
| извор_становништво = <ref>[http{{Cite web|url=https://www.nsi.bg/en/node/18125|title=Population and Demographic Processes in 2019|publisher=Национална агенција за статистику]|language=en|date=13. 4. 2020}}</ref>
| година пописа = 20132019
| густина становништва = 66,2
| независност тип = [[Независност]]
Ред 61:
[[Руско-турски рат (1877—1878)|Руско-турски рат]] је довео до оснивања треће бугарске државе. У наредним годинама она је водила неколико ратова са својим суседима, што је подстакло Бугарску да се удружи са [[Немачка|Немачком]] у оба светска рата. Бугарска је 1946. постала једнопартијска социјалистичка држава као део [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетског]] [[источни блок|Источног блока]]. У децембру 1989. владајућа [[Бугарска комунистичка партија]] је дозволила вишестраначке изборе, чиме је отпочела транзиција бугарске ка парламентарној демократији и тржишној економији.
 
Популација Бугарске од 7,2 милиона становника претежно је урбанизована и углавном концентрисана у административним центрима својих [[Административна подела Бугарске|28 области]]. Већина трговачких и културних активности одвија се у главном и највећем граду, [[Софија|Софији]]. Најразвијенији сектори [[Привреда|привреде]] су [[тешка индустрија]], [[енергетика]] и [[пољопривреда]], од којих се сви ослањају на локалним [[Природни ресурси|природним ресурсима]].
 
Тренутна политичка структура земље датира усвајањем демократског устава 1991. године. Бугарска је [[Унитарна држава|унитарна]] [[парламентарна република]] са високим степеном политичке, административне и економске централизације. Она је чланица [[Европска унија|Европске уније]], [[НАТО|НАТО-а]] и [[Савет Европе|Савета Европе]], једна од оснивача [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организације за европску безбедност и сарадњу]] и три пута је била седиште [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Организације уједињених нација]].
Ред 67:
== Етимологија ==
 
Назив ''Бугарска'' потиче од [[Прабугари|Прабугара]], племена [[Туркијски народи|туркијског]] порекла који су основали земљу. Порекло етнонима ''Булгар'', ко је био оригинални назив за Прабугаре, је и даље нејасно, па зато за њега има више претпоставки. Према једној од претпоставки назив је изведен из пратуркијске речи ''булга'' са значењем ''мешати'', ''трести'', ''мрдати''<ref>{{cite web|url=http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=config&morpho=0&basename=\data\alt\turcet&first=295|title=Туркијска етимологија|publisher=''StarLing''|first=Ана|last=Дибо|accessdate=14. 5. 2019}} {{ен}}</ref> или ''измешан народ''. По другој претпоставци име долази од речи ''булгак '' која значи ''револт'', ''пореметити'',<ref>{{cite web|url=https://books.google.rs/books?id=c788wWR_bLwC&pg=PA354&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title=Касна антика: Водич кроз посткласични свет|publisher=''Harvard University Press''|first=Глен В.|last=Боверсок|accessdate=14. 5. 2019|isbn=978-0674511736|url={{Google books|c788wWR_bLwC|plainurl=yes| pages = 354}}|pages=354.}} {{ен}}</ref> односно ''побуњеници''.{{sfn|Чен|2012|pages=97}}<ref>{{cite book|last=Петерсен|first=Лејф Ингеборг Ри|title=Опсадно ратовање и војна организација у државама наследницама (400-800 год.) (Историја ратовања)|publisher=Brill |year=2013|pages=369. |isbn=978-9004254466|url={{Google books|BRGaAAAAQBAJ|plainurl=yes}} | pages = 369}}</ref>{{sfn|Голден|1992|pages=104}} На основу неких извора, споменуте речи потичу од реке [[Волга|Волге]], где су једно време Прабугари били насељени, док други извори говоре да реч [[куна|булга]] означава животињу чијим крзном су Прабугари трговали у својој прадомовини — [[Централна Азија|Централној Азији]].
 
== Историја ==
Ред 413:
* {{cite web|ref={{harvid|NSI Census data|2015}}| url = http://www.nsi.bg | title = National Statistical Institute of Bulgaria | publisher = National Statistical Institute of Bulgaria| accessdate=15. 3. 2017.| language = Bulgarian| year=2015}}
* Chary, Frederick B. ''The History of Bulgaria'' (The Greenwood Histories of the Modern Nations) (2011) [https://www.amazon.com/dp/0313384460/ excerpt and text search]
* {{Cite book| ref=harv |last=Crampton|first=R. J.| title = =A Concise History of Bulgaria| location = . Cambridge, UK; New York| publisher = Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-61637-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |author=Bell, John D., ed. | title = Bulgaria in Transition: Politics, Economics, Society, and Culture after Communism| location = |publisher=Westview|year=1998|isbn=978-0-8133-9010-9|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Ghodsee | first = Kristen R. | authorlink = Kristen R. Ghodsee |title=Lost in Transition: Ethnographies of Everyday Life After Communism|location=|publisher=Duke University Press|year=2011|id=|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Ghodsee | first = Kristen R. |title=Muslim Lives in Eastern Europe: Gender, Ethnicity and the Transformation of Islam in Postsocialist Bulgaria|location=|publisher=Princeton University Press|year=2010|id=|pages=}}
* Ghodsee, Kristen R.. ''The Red Riviera: Gender, Tourism and Postsocialism on the Black Sea.'' Duke University Press. {{page|year=2005|id=|pages=}}
* {{Cite journal|year=2006| title = Country Profile: Bulgaria| work = [[Library of Congress Country Studies]]| publisher = Library of Congress| url = https://www.loc.gov/rr/frd/cs/profiles/Bulgaria.pdf| accessdate=1. 4. 2016.| format = PDF| ref={{Sfnref|Library of Congress|2006}}}}
* {{Cite journal|origyear=1992 research|year=1993| url = https://www.loc.gov/item/93010955/| title = Country Study: Bulgaria| work = [[Library of Congress Country Studies]]| publisher = [[Library of Congress]]| last=Curtis| first = Glenn E.| last2=Mitova| first2=Pamela| last3=Marsteller| first3 = William| last4=Soper| first4 = Karl Wheeler| accessdate=4. 12. 2011.}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0013)| title = Chapter 1| chapter = Historical Setting| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Historical Setting}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0016)| title = Chapter 1| chapter = The First Golden Age| accessdate=13. 10. 2012.| ref={{Sfnref|The First Golden Age}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0032)| title = The Bulgarian Independence Movement| chapter = The Final Move to Independence| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|The Final Move to Independence}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0033)| title = The Bulgarian Independence Movement| chapter = San Stefano, Berlin, and Independence| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|San Stefano, Berlin and Independence}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0052)| title = World War II| chapter = Bulgaria in World War II: The Passive Alliance| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Bulgaria in World War II: The Passive Alliance}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0053)| title = World War II| chapter = Wartime Crisis| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Wartime Crisis}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0059)| title = Communist Consolidation| chapter = After Stalin| accessdate=24. 4. 2012.| ref={{Sfnref|After Stalin}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0062)| title = Communist Consolidation| chapter = Domestic Policy and Its Results| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Domestic Policy and Its Results}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0066)| title = The Zhivkov Era| chapter = Foreign Affairs in the 1960s and 1970s| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Foreign Affairs in the 1960s and 1970s}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0068)| title = The Zhivkov Era| chapter = The Political Atmosphere in the 1970s| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|The Political Atmosphere in the 1970s}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0072)| title = The Society and its Environment| chapter = Topography| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Topography}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0074)| title = The Society and its Environment| chapter = Climate| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Climate}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0102)| title = Chapter 3| chapter = The Economy| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|The Economy}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0103)| title = The Economy| chapter = Resource Base| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Resource Base}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0149)| title = Chapter 4| chapter = Government and Politics| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Government and Politics}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0225)| title = National Security| chapter = Arms Sales| accessdate=4. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Arms Sales}}}}
** {{Cite book| ref=harv | url = http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+bg0216) | title = National Security| chapter = Military Personnel | accessdate=20. 12. 2011.| ref={{Sfnref|Military Personnel}}}}
** {{Cite book| ref=harv | last=Roisman| first = Joseph| last2=Worthington| first2 = Ian| title = A Companion to Ancient Macedonia| publisher = John Wiley and Sons|year=2011|isbn=978-14-4435-163-7| url = https://books.google.com/?id=QsJ183uUDkMC&pg=PA345&lpg=PA345&dq=Achaemenid+Persians+ruled+balkans#v=onepage&q=Achaemenid%20Persians%20ruled%20balkans&f=false}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бугарска”