Византијско-бугарски ратови — разлика између измена

Прва појава Прабугара на Балканском полуострву се спомиње око Петог века наше ере, током Велике миграције народа на просторима Европе и Средње Азије. Први контакт једне организоване бугарскепрабугарске државе са Византијом долази око 635. године када Куврат, вођа Пабугара који су дошли са простора Средње Азије, подигао је успешан устанак против Авара или по једној другој верзији против западних туркијских племена, и испоставио једну бугарскупрабугарску државу која се проширивала на просторима између Кавказа и Дњепра, просторима изузетно виталним за Византију која је у међувремену била у ратном стању са Аварима и Персијанцима, а морала је да одбрани своје источне границе и од новорођене арапске експанзије.

хришћани, а Орхан је добио титулу патрикија док је Куврат остао у Цариграду и после одласка његовог оца. Када је наследио свог оца и ослободивши свој народ, Куврат је склопио савезништво са византијским царом Ираклијом, 641. године, и добио је од њега титулу патрикија као и много поклона. Детаљи тог споразума нису забележени, али је остало познато да је Куврат подржао права Ираклијовог сина, Ираклона, уместо Константина Трећег за византијско престо. Осим тога, вођа Оногура, Куврат је успео да подигне свој углед међу и осталим прабугарским племенима, и да их уједини у једну бугарскупрабугарску државу. Та бугарскапрабугарска држава је остала позната у историји као Велика или Стара Бугарска. На тај начин Византија је добила привремено једног лојалног савезника на њене изузетно осетљиве северне границе.