Петар I Петровић Његош — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Заштићена страница Петар I Петровић Његош: Учестали вандализми: мјесецима уназад ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (неодређено) [премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (неодређено)))
 
 
== Занимљивости ==
У атмосфери непрестаних крвних освета мирио је завађена племена, али је једном приликом препоручио Катуњанима, као мање зло него оно што су направили, да је боље да су одсјекли 10-20 глава <ref>{{Cite book|last=Петровић Његош| first = Петар I|authorlink = | title = Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Катуњанима, стр.118.|year=2015| url = | publisher = Светигора| location = Цетиње |id=}}</ref> . {{цитат|Ја знам да су они доста зла и безаконија учинили и да је сваки Катуњанин на њих иједак и срдит био, али и то знам ја, а знате и ви, да би боље за њих било да сте им 10 оли 20 главах посјекли, него линеголи што су похарани опаљени остали, јер да нијесу куће и остало изгубили, могла би се опет остала чељад некако окопиркати и одржат жива, ма су и у то они криви, но нијесу свиколици једнако скривили ни за то, ни за остало... за све зло, које су Дољани вама учинили... и да моги Брђани слободно пасават к вама и ви к Брђанима.}} Цетињани су му због културне заосталости (пљачке, убиства...) задавали велике проблеме, као и данас [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији црногорско-приморској]],<ref>[https://radiosvetigora.wordpress.com/2010/03/19/%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0-%d1%81%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bd%d0%b0%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b1%d0%be%d0%b3%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%98%d1%83-%d1%81%d0%b2%d0%b5/ Светигора (2010): Нова серија напада на Богословију Светог Петра Цетињског]</ref> па је размишљао и о напуштању Цетиња:<ref>{{Cite book|last=Петровић Његош| first = Петар I|authorlink = | title = Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Посланица Његушима, стр.128.|year=2015| url = | publisher = Светигора| location = Цетиње |id=}}</ref> {{цитат|Ја сам одавно видио да овдје живјети не могу и ево дође вријеме да се од силе Цетињске под старост бјежим из Цетиња. Јучер ударише Бајице на чељад доњекрајску пред манастир, која носаху жито у млин, скочише моји људи и не дадоше да жито узму. Ту су пушке натезали да ове наше побију. Иза тога се зађе бој међу Бајицама и Доњокрајцима за цијели дан, неки Доњокрајци у Влашку Цркву, а Бајице около цркве и на сваку страну око Доњега краја. Чељад која бјеху у млин пошла не смију се дома вратит, закумила наше момке да их проведу до кућах... а кад дошли мимо цркве на вељу ливаду, сретну их Бајице и убију у њихове руке једну ђевојку Шпадијерову, која је панула мртва на њихове ноге и хаљине окрвавила. Кажу ми да су и шиљеж и козе црковне узели, које смо предали на зимницу у Доњи Крај. Сад помислите је ли могуће ово трпјети. Да међу Турцима живим, не бих толики зулум трпио, колико трпим од Црногорацах. Зато ви пишем нека знате, ви и остали Катуњани, да ово ни под који начин подносити не могу, него хоћу бјежат, но без вашега и осталијех Катуњана знања нијесам ктио бјешати у Ријечку оли Црмничку нахију или на другу страну, да не речете јере сам кријући побјегао... На Цетиње 21.11.1823. Владика Петар.}}
 
Петар Први је од руске цркве добио на поклон бијелу камилавку коју добија у знак захвалности за заједничко ратовање против Француза у Боки.{{sfn|Дурковић-Јакшић|1991|p=32}} Исту је носио и Његош. Данас се то у Црној Гори тумачи као доказ да је црква у Црној Гори била аутокефална, јер је пракса српске цркве да само патријарх носи бијелу камилавку. Ипак, пракса руске и бугарске цркве и онда и данас је да и митрополити носе бијеле камилавке. Након Петра Првог и Другог, [[Иларион Рогановић]], [[Митрофан Бан]]... се враћају старој пракси ношења црних камилавки.