Ђорђе Немањић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Биографија: мања исправка
Ред 42:
Нема непосредних података о деловању Ђорђа Немањића у периоду од 1208. до 1242. године. Стефан Првовенчани је уклонио непослушног локалног управника u Зети, или једном њеном делу са Котором око 1220. године вероватно након успешне војне акције. То се може закључити из одлуке градског већа у Котору из 1221. у којој пише да је донета у време краља Радослава, сина Стефана Првовенчаног.{{sfn|Логос|2017|p=150-151. Зета је била најкасније од јануара 1186. део државе Немањића, а владарска породица је њоме управљала као и другим деловима државе као једним делом поседа велике патријархалне породице. Није било никакве посебне аутономије у Зети као делу државе Немањића. Када се појавило нешто што некима личи на аутономију то је било одметање неког члана владарске породице од старешине, тј. владара државе}} Од око 1220. Зетом су управљали, углавном, синови владара који су били одређени да наследе престо. Ђорђе Вуканов се поново спомиње у писаним изворима 1242. године као владар на подручју Улциња.<ref name="automatski generisano1" /> Због тога није јасно да ли је од око 1220. задржао управу над јужним делом Зете или је у неком непознатом тренутку поново постао њен управник.{{sfn|Логос|2017|p=150-151 са напоменом 742}}
 
Највише невоља истраживачима задају помени Ђорђа као господара Дукље у документима којима је утврђено пријатељство између Улциња и Дубровника, a Улцињска бискупија се потчинила Дубровачкој надбискупији 1242. Делегација Улциња у преговорима добила је овлашћења ''а nobili viro domino Georgio, principe Dioclie, filio videlicet iupani Vlcanni'' ("од племенитог мужа, господара Ђорђа, кнеза Дукље, иначе сина жупана Вукана"). Дакле на почетку уговора стоји да је титула коју је Ђорђе носио била кнежевска. Међутим у писму Улцињског бискупа Марка Дубровачком надбискупу он пише да је све што су се договорили ''valde placuit regi nostro'' ("на задовољство нашег краља"). Сима Ћирковић је сматрао да се та реченица односи на Ђорђа тј. да је он за Улцињане краљ, а за Дубровчане кнез. На самом крају коначног уговора о пријатељству пише ''et hoc per sacramentum omnibus predictis placet totum, salua tamen pace domini regis Seruie'' ("и да је ово, након заклетве свих наведених, прихватљиво свима и да ће очувати мир господара, краља Србије") тј. појављује се посебно ''rex Servie'' на који према мишљењу С.Ћирковића није истоветан са "regi nostro" Улцињана. То све не мора да значи да је rex noster из улцињског документа истоветан с Ђорђем, господарем Дукље, како га титулишу Дубровчани, односно да "наш краљ" није истоветан с краљем Србије из уговора о пријатељству два града.<ref>{{Cite journal|last=Bubalo|first=Đorđe|date=2009|title=Da li su kralj Stefan Prvovenčani i njegov sin Radoslav bili savladari?|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=188225|journal=Зборник радова Византолошког института|language=Serbian|issue=46|pages=201–229|issn=0584-9888}}</ref> Врло лако се обе помена могу односити управо на владара Србије који је у том тренутку највероватније још увек био Владислав (има недоумица када је између 1241. и 1243. Урош I дошао на власт). Већина старијих истраживача је на основу овог документа и чињенице да Которани своја акта нису датовали његовом владавином сматрала да је Ђорђе деценијама пре смрти изгубио краљевску титулу. По свему судећи чак и ако се у својој области јесте титулисао као краљ, то му ни Дубровчани ни његов сизерен Владислав нису признавали. Урош I је након доласка на власт централизовао управу и дефинитивно ставио тачку на владавину других грана Немањића већим областима. Потомци Мирослава у Хуму и Вукана у Зети су сведени на жупанске породице.
 
== Породично стабло ==