Призренска епархија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 6:
== Историја ==
Хришћанство на подручју призренске епархије датира из апостолског доба. На овим просторима проповедали су апостоли [[Андреј Првозвани]] и [[апостол Павле]]. Од мноштва ранохришћанских мученика са ових простора најпознатији су [[Флор и Лавр|свети мученици Флор и Лавр]], који су пострадали у [[II век]]у у [[Улпијана|Улпијани]]. Призрен, је већ тада постао значајан центар хришћана. Након [[Милански едикт|Миланског едикта]] [[313.]] године, Призрен се нашао под јурисдикцијом Солунског викаријата, што се види из писама „папе Инокентија I солунском викару Руфу 412. године изричито се каже да под јурисдикцију Викаријата спадају … и Дарданија”. Такво стање остало је све до 14. априла [[535.]] г. када је „на рачун Солунског викаријата” створена нова архиепиокопија [[Јустинијана Прима]], под чију јурисдикцију потпада и Призрен.
Јустинијана Прима није била дугог века. Уништеиа је почетком [[VII век]]а. Епархије Јустинијане Приме потпале су тада поново под јурисдикцију Солунског викаријата и остале све до [[732.]] године „када је цар [[Лав III Исавријанац|Лав III Исавријанин]] потчинио цело византијско подручје на Балкану [[Цариградски патријарх|цариградском патријарху]]”. Извесно време подручје данашње Призренске епархије било је под [[Бугарска патријаршија|Бугарском патријаршијом]] (927—971), која је створена за време бугарског [[Симеон I|цара Симеона]] (893—927). Након пропасти [[Симеоново царство|Симеоновог царства]] ово подручје поново је заузела [[Византија]], тако да је епархија поново била под управом Цариградске патријаршије. Стварањем [[Самуилово царство|Самуиловог царства]] овај део потпада под јурисдикцију Охридске патријаршије (976—1018). Освајањем Самуиловог царства византијоки [[цар Василије II]] потпуно је уништио „Самуилову тзв. Бугарску патријаршију”, а уместо ње створио је [[1019.]] г. нову аутономну [[Охридска архиепископија|Охридску архиепископију]], којој је потчинио све епископије бившег Самуиловог царства. Охридска архиепископија добила је виши ранг и била је потчињена директно цару, одн. цар је постављао њеног архиепископа, а цариградски патријарх хиротонисао.
Цар Василије II је одмах по освојењу [[Охрид]]а издао три повеље охридском архиепископу Јовану, „којима је био утврђен обим Охридске архиепископије… према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија. То је уједно и најстарија сачувани запис, где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и Српског народа. <ref>[https://hodocasnik.com/manastiri-i-crkve/eparhija-rasko-prizrenska/istorijat-eparhije/] Епархија рашко – призренска Историјат Епархије</ref>
Приликом опсежних рестаураторских и истраживачких радова, који су спроведени од 1950. до 1952. године у комплексу [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]], првобитног катедралног храма призренских епископа, утврђено је да насјтарији слој потиче из 10. века.{{sfn|Ненадовић|1963|p=23-24}} По [[златна була|хрисовуљи]] византијског цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] из [[1019]]. године, Призренска епархија је припадала [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]]. Била је епископија трећег степена, са правом на 15 [[клирик]]а. Осим [[Призрен]]а и околине, Призренска епархија је обухватала и подручје града [[Хвосно|Хвосна]], око [[Пећ (град)|Пећи]] и [[Дечани (град)|Дечана]], града [[Лесковац|Лесковца]] и Бритоса (можда данашњи Брути, југозападно од Призрена, на саставцима [[Бели Дрим|Белог]] и [[Црни Дрим|Црног Дрима]]).
| |||