Основну школу похађао је у [[Станишић (Сомбор)|Станишићу]], агде се након [[Други светски рат|Другог светског рата]] трајно населила његова породица, док је гимназију завршио у [[Сомбор]]у. Студије медицине завршио је у [[Београд]]у 1966. године. Специјализовао је интерну медицину. Магистрирао је из области кардиологије, а докторирао из историје кардиологије. Завршио је и двосеместрални течај из медицине рада. Био је дугогодишњи начелник огледних установа Кардиоваскуларног диспанзера и Кућне неге у Сомбору и редовни професор на [[Педагошки факултет Универзитета у Новом Саду|Педагошком факултету]] у Сомбору (предавао здравствено васпитање и екологију), где је вршио и функцију главног уредника Издавачке делатности. Био је професор и на Високој здравствено-санитарној школи у Земуну (ВИСАН), а предавао је и на Вишој васпитачкој школи у Новом Саду и на последипломским студијама на [[Технички факултет Михајло Пупин|Техничком факултету „Михајло Пупин“]] у Зрењанину. Члан је редакције часописа Домети (Сомбор),редакције часописа Луча (Суботица), а био је главни и одговорни уредник омладинског листа Покрет(Сомбор). Један је од утемељивача Салона књиге у Новом Саду и први председник његовог Организационог одбора. Оснивач је Еколошког друштва у Сомбору и Друштва српско-руског пријатељства. Заслужан за подизање споменика у Сомбору Лази Костићу, др Милану Јовановићу Батуту, др Константину Пеичићу и др Радивоју Симоновићу.Био потпредседник сомборског Удружења "Солидарност". Покретач је обележавања годишњице присаједињења Војводине Србији (1993) и обележавања Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године. Идејни је зачетник културне манифестације ДАН ЛАЗЕ КОСТИЋА (3. јун, када је Лаза завршио своју песму Санта Марија...) на којој се додељује повеља изабраном песнику (први лауерат Перо Зубац), и културне манифестација Венац слободе, када се 11. новембра (почетак Батинске битке) додељује повеља Венац слободе "Радомир Дракулић" песнику који успешно негује родољубиву лирику (први лауерат Ђорђе Нешић). Године 2016. установио је са сарадницима у Удружењу грађана "Раванградско пролеће" награду Златно перо Раванграда, која се додељује 24. маја, на Дан словенске писмености (Дан Ћирила и Методија). Као начелник Диспанзера за кардиоваскуларне болести организовао је са сарадницима ту установу тако да је постала огледна у Србији. Установио је Кућну негу и кућну помоћ у Сомбору, која је такође постала огледна здравствена установа те врсте у Србији. Организовао неколико важних медицинских симпозијума уз учешће угледних универзитетских наставника, након чега су остали обимни зборници радова. Члан је Академије медицинских наука СЛД. Живи у Сомбору.
