Друштвена неједнакост — разлика између измена

[[Карл Маркс|Маркс]] је за своје полазиште узимао класну борбу као основни друштвени конфликт. Од степена антагонизама између производних снага и односа у производњи зависи стабилност целокупне друштвене структуре.<ref name=TK1>{{harvnb|Милашиновић|Милашиновић|Путник|2012|pp=68-77}}</ref> По том гледишту, у капиталистичком систему владајућа класа власника-[[буржоазија]] влада класом робова наднице -[[пролетаријат|пролетеријат]], и израбљује је.<ref name=politika1>{{harvnb|Heywood|2004|pp=364-376}}</ref> Између њих постоји стални сукоб – [[класни сукоб|класна борба]], преко које се освешћују различити класни интереси, што даље узрокује и одговарајућу политичку организованост. Класа пролетера из неосвешћеног „стања по себи“ прелази у активну самосну целину „за себе“, која властити интерес поопштава на ниво општељудског интереса за слободом и равноправношћу. На тај начин се стварају претпоставке за свеобухвану револуцију, преко које грађанско (модерно) друштво коначно остварује властите претпоставке оличене у идејама водиљама Француске револуције: [[једнакост]], [[слобода]] и [[братство]].<ref name=cvetkovic/> Маркс ''нигде није изложио целовиту теорију класа'', али је зато у скоро свим његовим радовима присутна мисао о проблемима класа и класне борбе.<ref name=grupa1/>