КК Црвена звезда — разлика између измена

Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и [[СД Црвена звезда|Спортско друштво]], [[4. март]]а [[1945]]. године. Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео Мирко Аксентијевић-Бата.<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/41821/2012/09/27/zanimljivosti-iz-istorije-kk-crvena-zvezda/ |title=Занимљивости из историје КК Црвена звезда |publisher= mojacrvenazvezda.net |date=27. 9. 2012.|accessdate=21. 5. 2014.}}</ref> Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је све своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде. Небојша је заједно са Бором Станковићем, браћом Шапер и Ацом Николићем је започео пионирски подухват под зидинама Малог Калемегдана,<ref>{{cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/kosarka-je-igra-u-kojoj-pobedjuje-zvezda/ |title=Кошарка је игра у којој побеђује Звезда|publisher= redstarbelgrade.rs / |date=22. 7. 2020.|accessdate=30. 8. 2020.}}</ref> формирање кошаркашке секције и стварању терена. Њих четворица ће у декадама које следе дати немерљив допринос не само Кошаркашком клубу Црвена звезда, већ и осталим клубовима, репрезентацији и светској кошарци уопште. Сва четворица ће бити уврштени у ФИБА кућу славних а двојица и у Нејсмитову кућу славних у Спрингфилду, по чему је Црвена звезда јединствени клуб у свету.<ref>{{en}}{{cite web|url=https://www.euroleague.net/final-four/belgrade-2018/news/i/8h8gbhyu4mdkj3yp/kalemegdan-cradle-of-serbian-basketball |title=Kalemegdan, cradle of Serbian basketball |publisher= [[Evroliga]] / |date=18. 1. 2018.|accessdate=14. 5. 2020.}}</ref> формирањеУправо кошаркашкетај секцијетерен, игде стварањусе терена.налазио Управопредратни тајтениско теренклуб Боб, је постао колевка кошарке на овим просторима.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/nebojsa-popovic-zvezdas-broj-1-kosarkaska-avangarda/ |title=Небојша Поповић: Звездаш број 1 – кошаркашка авангарда |publisher= redstarbelgrade.rs |date=11. 3. 2020.|accessdate=13. 3. 2020.}}</ref>

У првим месецима постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеви, шили дресови и остало. Прву лопту добили су од фудбалске секције, а стадион на Малом Калемегдану градили су голим рукама, циглу по циглу. <ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/pocelo-je-u-tvrdjavi-tereni-na-malom-kalemegdanu-slave-73-godine/ |title=Почело је у тврђави: терени на Малом Калемегдану славе 73 године |publisher=redstarbelgrade.rs|date=21. 4. 2019.|accessdate=22. 4. 2019.}}</ref> Када је све ово учињено, започета је селекција играча који ће освојити велики број одличја. Током 1945 кошаркашка секција Црвене звезде је била најмногобројија, и 10 так Звездиних тимова је учествовао на Првенству Београда организованом на Малом Калемегдану. Током првих шест месеци постојања клуба највећи број наступа је имао радомир Шапер 17 пута, док је најбољи стрелац био Александар Николић са 253 поена.
<ref>{{cite news|url=http://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-zvezda-je-zagospodarila-kosarkaskom-scenom/ |title=НА ДАНАШЊИ ДАН: Звезда је загосподарила кошаркашком сценом |publisher=redstarbelgrade.rs |date=8. 9. 2018. |accessdate=13. 2. 2019}}</ref> Првих десет година постојања, представља ''златно доба'' КК Црвена звезда. Освојено је десет узастопних титула државног првака.<ref>{{cite web|url=http://www.ukts.rs/nagrada-za-zivotno-delo-dobitnik-nebojsa-popovic.html |title=Dobitnik nagrade za životno delo — Nebojša Popović |publisher=Ukts.rs |date=|accessdate=7. 10. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20131001132456/http://www.ukts.rs/nagrada-za-zivotno-delo-dobitnik-nebojsa-popovic.html |archive-date=1. 10. 2013 |url-status=dead}}</ref> Синоним за кошарку био је Мали Калемегдан, где је Звезда и играла у првим годинама свога постојања. Један од најчешћих гледаоца на трибинама био је и једини српски нобеловац [[Иво Андрић]], коме је нуђено да буде председник клуба.<ref>{{cite web|last=Милетић|first=Александар|url=http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Andricu-nudjeno-da-bude-predsednik-Zvezde.sr.html |title=Андрићу нуђено да буде председник Звезде |publisher=Politika.rs |date=|accessdate=13. 9. 2011.}}</ref> Тадашњи тим био је предвођен петорком: Небојша Поповић, [[Тулио Роклицер]], [[Александар Гец]], [[Ладислав Демшар]] и [[Срђан Калембер]].<ref>{{cite web |url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/1 |title=O Klubu |publisher=Kkcrvenazvezda.rs |date= |accessdate=7. 10. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130928034305/http://www.kkcrvenazvezda.rs/index.php/about/1 |archive-date=28. 09. 2013 |url-status=dead }}</ref> Поред врхунских резултата, Београђани ће памтити тадашњу екипу и по духовитим потезима којима су одушевљавали гледаоце. Срђан Калембер ће заједно са саиграчем [[Милан Бјегојевић|Миланом Бјегојевићем]] остати упамћен као играч са највише националних титула освојених са Црвеном звездом — и то укупно 9 у периоду од [[Прва лига Југославије у кошарци 1946.|1946]]. па до [[Прва лига Југославије у кошарци 1954.|1954]]. године.<ref>Званични ''Media Guide'' КК Црвена звезда — сезоне 2002/ (2003). pp. 138.</ref> Ови успеси су били утолико већи с обзиром на декрет тадашње власти, по којој су сви Звездини играчи који су били војна лица морали да пређу у редове ривалског клуба Партизана. Међу њима најпознатији су: браћа Шапер, Ратко Влаховић, [[Страхиња Алагић|Браца Алагић]] и [[Александар Николић]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/8872/2011/07/26/istorija-kk-crvena-zvezda-1-deo/ |title=Историја КК црвена звезда 1 део |publisher=mojacrvenazvezda.net |date=26. 7. 2011|accessdate=28. 5. 2014.}}</ref> Александар ће се међутим вратити у Црвену зведу после само једне сезоне и учествовати у освајању три националне титуле. Пар година касније у Партизан је прешао и [[Борислав Станковић]] како би добио пасош.<ref>{{cite web|url=http://www.nedeljnik.co.rs/sr/ekskluzivno/bora-stankovi-koarka-je-bila-sport-disidenata |title=Станковић: кошарка је спорт дисидената |publisher=Недељник |date=16. 4. 2015 |accessdate=18. 4. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150418152701/http://www.nedeljnik.co.rs/sr/ekskluzivno/bora-stankovi-koarka-je-bila-sport-disidenata |archive-date=18. 4. 2015 |url-status=dead}}</ref>