Урош Предић — разлика између измена

| значајна_дела =

| боја = #CCCC99

}}

'''Урош Предић''' ([[Орловат]], 25. новембар/[[7. децембар]] [[1857]] — [[Београд]], [[11. фебруар]] [[1953]]) је био уз, [[Паја Јовановић|Пају Јовановића]] и [[Ђорђе Крстић|Ђорђа Крстића]], највећи српски сликар [[Реализам|реализма]]. Предић је ипак највише остао упамћен по својим раним радовима, у којима је приказао „стваран” живот обичних људи. Касније је дао велики допринос у црквеном сликарству и [[портрет]]има.

 

Од жанр сцена, позната дела су ''Весела браћа'' и ''Сироче (на мајчином гробу)'', затим историјска дела су ''[[Херцеговина|Херцеговачки]] бегунци'' и ''На Студенцу''. Једна од најпознатијих његових слика је '''''Косовка девојка'''''. Урадио је чувене портрете председника Академије: [[Сима Лозанић|Симе Лозанића]], [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] ([[1920]]), [[Јован Жујовић|Јована Жујовића]] ([[1921]]), [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] ([[1923]]), [[Ђорђе Вајферт|Ђорђа Вајферта]] ([[1927]]) [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]] ([[1930]]), [[Богдан Гавриловић|Богдана Гавриловића]] ([[1935]]) и [[Александар Белић|Александра Белића]] ([[1940]]). Затим портрети [[Михаило Петровић Алас|Михаила Петровића]] ([[1943]]), [[Ксенија Атанасијевић|Ксеније Атанасијевић]] ([[1917]]), [[Бранислав Петронијевић|Бране Петронијевића]] ([[1911]]), [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]] ([[1919]]) итд.

Његове слике „Херцеговачки бегунци“ и „Сироче на мајчином гробу“ откупио је [[Михајло Пупин]] на изложби у Паризу 1889. године и поклонио их [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:442151-Uros-Predic-Drug-Mise-Pupina Друг Мише Пупина („Вечерње новости“, 3. јул 2013)]</ref>