Инсекти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
'''Инсекти''' ([[Латински језик|лат.]] -{Insecta}-) су најмногобројнија класа [[Животиње|животиња]].<ref name="Chapman" /><ref>{{cite web|url=http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|title=Threats to Global Diversity|last=Wilson|first=E.O.|accessdate=17. 5. 2009.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150220154543/http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|archive-date=20. 2. 2015|url-status=dead}}</ref> Врло су разнолики по облику и начину живота;<ref>{{cite journal|last=Erwin|first=Terry L.|year=1982|title=Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species|journal=Coleopt. Bull.|volume=36|pages=74-75}}</ref> већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека ([[бува]], [[стеница]]) и домаћих животиња ([[обад]], [[голубачка мушица]]<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/05/31?pageIndex=00006 "Време", 31. мај 1936]</ref>). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке ([[тифус]], [[маларија]], [[Болест спавања|спаваћа болест]]). Многи су корисни као [[паразит]]и и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.
{{Automatic taxobox
| name = Инсекти
| fossil_range = [[Карбон (периода)|карбон]]—данас<ref name=EngelGrim /><ref name=Rice1995 />
| image = Insect collage.png
| image_width = 250п
| image_caption = У смеру казаљки на сату одозго лево: играјућа мува (-{''[[Empis livida]]''}-), дугоноси жижак (-{''[[Rhinotia hemistictus]]''}-), ровац (-{''[[Gryllotalpa brachyptera]]''}-), немачка оса (-{''Vespula germanica''}-), царски гумени мољац (-{''[[Opodiphthera eucalypti]]''}-), (-{''[[Harpactorinae]]''}-)
| display_parents = 2
| taxon = Insecta
| authority = [[Карл фон Лине|L.]], 1758.
| subdivision_ranks = [[Klasa (biologija)#Hijerarhija rangova|Поткласе]]
| subdivision = Погледајте [[#Таксономија|таксономију]]
}}
'''Инсекти''' ([[Латински језик|лат.]] -{Insecta}-) су најмногобројнија класа [[Животиње|животиња]].<ref name="Chapman" /><ref>{{cite web|url=http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|title=Threats to Global Diversity|last=Wilson|first=E.O.|accessdate=17. 5. 2009.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150220154543/http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|archive-date=20. 2. 2015|url-status=dead}}</ref> Врло су разнолики по облику и начину живота;<ref>{{cite journal|last=Erwin|first=Terry L.|year=1982|title=Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species|journal=Coleopt. Bull.|volume=36|pages=74-75}}</ref> већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека ([[бува]], [[стеница]]) и домаћих животиња ([[обад]], [[голубачка мушица]]<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/05/31?pageIndex=00006 "Време", 31. мај 1936]</ref>). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке ([[тифус]], [[маларија]], [[Болест спавања|спаваћа болест]]). Многи су корисни као [[паразит]]и и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.
 
Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста ''-{[[Вилински коњици|Odonata]]}-'', 2.000 ''-{[[Богомољке|Mantodea]]}-'', 20.000 [[Правокрилци|скакаваца]], 170.000 [[Лептири|лептира]], 120.000 [[Двокрилци|мушица]], 82.000 ''-{[[Риличари|hemiptera]]}-'', 350.000 буба, и 110.000 врста [[Opnokrilci|мрава и пчела]]. Наука о инсектима се зове [[ентомологија]].<ref>{{cite journal|last=Novotny |first=Vojtech |last2=Basset |first2=Yves |last3=Miller |first3=Scott E. |last4=Weiblen |first4=George D. |last5=Bremer |first5=Birgitta |last6=Cizek |first6=Lukas |last7=Drozd |first7=Pavel |year=2002 |title=Low host specificity of herbivorous insects in a tropical forest |journal=Nature |pmid=11976681 |volume=416 |issue=6883 |doi=10.1038/416841a |pages=841-844}}</ref><ref name="number">{{harvnb|Erwin|1997|pp=}}</ref>
Линија 319 ⟶ 307:
[[Кладограм]] живих група инсеката,<ref>{{cite web|title=Insecta | url=http://www.tolweb.org/Insecta/8205| publisher=Tree of Life Web Project |year=2002| accessdate=12. 5. 2009}}</ref> са бројевима врста у свакој групи.<ref name="number" /> Моуће је да су -{''[[Apterygota]]''}-, -{''[[Palaeoptera]]''}-, и -{''[[Exopterygota]]''}- [[Парафилетичност|парафилетске]] групе.
|}
 
|}
Традиционална [[систематика]], која је базирана на морфологији или изгледу, обично даје [[Hexapoda|хексаподама]] ранг [[Класа (биологија)|суперкласе]],<ref name="Gullan and Cranston" />{{Rp|180}} и идентификује четири групе унутар ње: инсекти (-{''Ectognatha''}-), скокуни (-{''[[Collembola]]''}-), -{''[[Protura]]''}-, и -{''[[Diplura]]''}-, при чему су задње три груписане заједно као -{''[[Entognatha]]''}- на бази интернализованих делова уста. Хијерархијски односи су прошли кроз бројне промене са напретком метода базираних на еволуционој историји и генетичким подацима. Садашње становиште је да су хексаподе [[Polifilija|полифилетске]] (где задњи познати предак није био члан групе), при томе класа -{''Entognatha''}- има засебну еволуциону историју од -{''Insecta''}-.<ref>{{cite web|title=Classification of Insect |last=Kendall|first=David A.| url=http://www.kendall-bioresearch.co.uk/class.htm |year=2009| accessdate=9. 5. 2009}}</ref> За многе традиционалне, на изгледу базиране [[таксон]]е је показано да су [[Парафилетичност|парафилетски]], тако да уместо коришћења рангова попут [[Класа (биологија)|подкласа]], [[ред (биологија)|надред]], и [[Ред (биологија)|подред]], показано је да је боље да се користе [[monofilija|монофилетске]] групе (у којима је задњи познати претходник члан групе). Следеће представља најбоље подржано монофилетско груписање класе -{[[Инсекти|Insecta]]}-.