Папа Фабијан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Убачена кутијица са подацима и дописан један пасус на крају |
Извори |
||
Ред 1:
{{Папа
| име = Фавије (Фавијан)
| слика = Fabian Sebastian 1490.jpg
| опис_слике = Свети Фабијан и [[Свети Севастијан]]
| грб =
| опис_грба =
Ред 19:
| наследник = [[Папа Корнелије|Корнелије]]
}}
'''Свети Фабијан''' био је 20-ти [[рим]]ски [[папа]], од [[236]]. до [[250]]. године.<ref>{{cite web |title=Sveti Fabijan i Sebastijan |url=https://www.zupaporec.com/ugodnici-bozji-2/485-sveti-fabija-i-sebastijan.html |website=www.zupaporec.com |accessdate=31. 8. 2020}}</ref>
Према легенди потицао је из околине [[Рим]]а. По записима [[Евсевије Цезарејски|Јевсевија из Цезарије]] наводно је пошао у [[Рим]] да присуствује избору новог [[епископ]]а, али док је скуп спроводио процедуру избора на раме му је слетела [[голуб]]ица што је окупљенима био знак да је у [[бог|божја]] воља те је '''Фабијан''' одмах изабран за епископа. Посвећен је [[10. јануар]]а [[236]]. године. Одмах се показао као добар организатор и администратор. Поделио је [[Рим]] на седам квартова или [[ђаконат]]а и овластио је сваког од ђакона да обавезно штити и води администрацију у својој [[болница|болници]], одржава [[Капела (грађевина)|капеле]] и гради нове сакралне објекте уз обавезу да му у договорене дане шаљу извештаје о стању у кварту. Утврдио је дефинитивна звања у [[црква|цркви]]. Први именовани [[клер]]ици звали су се ''инкардинати'' од чега ће касније настати назив [[кардинал]]и. Њих седморица чинили су први савет епископата – ''-{Sacro Collegio}-''. Овај орган ће временом прерасти у кардиналски колегијум.▼
▲Према легенди потицао је из околине [[Рим]]а. По записима [[Евсевије Цезарејски|Јевсевија из Цезарије]] наводно је пошао у [[Рим]] да присуствује избору новог [[епископ]]а, али док је скуп спроводио процедуру избора на раме му је слетела [[голуб]]ица што је окупљенима био знак да је у [[бог|божја]] воља те је '''Фабијан''' одмах изабран за епископа. Посвећен је [[10. јануар]]а [[236]]. године. Одмах се показао као добар организатор и администратор. Поделио је [[Рим]] на седам квартова или [[ђаконат]]а и овластио је сваког од ђакона да обавезно штити и води администрацију у својој [[болница|болници]], одржава [[Капела (грађевина)|капеле]] и гради нове сакралне објекте уз обавезу да му у договорене дане шаљу извештаје о стању у кварту. Утврдио је дефинитивна звања у [[црква|цркви]]. Први именовани [[клер]]ици звали су се ''инкардинати'' од чега ће касније настати назив [[кардинал]]и. Њих седморица чинили су први савет епископата – ''-{Sacro Collegio}-''. Овај орган ће временом прерасти у кардиналски колегијум.<ref>{{cite web |last1=Poirier |first1=Michel |title=L'évêque, les clercs, le peuple. La structure d'une communauté chrétienne au milieu du nie siècle en Occident, d'après les œuvres de saint Cyprien |url=https://www.persee.fr/doc/bsnaf_0081-1181_2008_num_2002_1_10579 |website=Bulletin de la Société nationale des Antiquaires de France |accessdate=31. 8. 2020 |pages=54–78 |language=фр |doi=10.3406/bsnaf.2008.10579 |date=2008}}</ref>
Своју службу Фабијан је обављао током владавине цара [[Филип Арабљанин|Филипа Арабљанина]] (244—249) кога је [[Јероним Стридонски|Свети Јероним]] век и по касније оценио као добронамерног и наклоњеног [[хришћани]]ма. Наредни цар [[Деције Трајан]] сматрао је да је сваки хришћанин опасан за његово царство и наредио је репресије према хришћанима. Издао је [[едикт]] према коме су се сви грађани морали јавити петочланим комисијама које су се налазиле у сваком месту. При појављивању сви су били обавезни да искажу покорност према паганским боговима. Многи хришћани одрекли су се своје вере а такве су називали ''лапси'' или ''цадути'' што значи посрнули. Ипак већи део хришћана остао је веран својој вери чак и по цену мучеништва. [[Клер]] и [[епископ]]и држали су се храбро и достојанствено што је било веома важно јер је циљ власти био да обезглави [[хришћанство]]. Жртве овога таласа били су епископи [[Јерусалим]]а и [[Александрија|Александрије]], као и патријарх [[Антиохија|Антиохије]] ''Бабила''. Сам епископ Фабијан страдао је по смртној пресуди [[20. јануар]]а [[250]]. године и сахрањен је у [[крипта|крипти]] за римске епископе калистовог гробља.▼
▲Своју службу Фабијан је обављао током владавине цара [[Филип Арабљанин|Филипа Арабљанина]] (244—249) кога је [[Јероним Стридонски|Свети Јероним]] век и по касније оценио као добронамерног и наклоњеног [[хришћани]]ма. Наредни цар [[Деције Трајан]] сматрао је да је сваки хришћанин опасан за његово царство и наредио је репресије према хришћанима. Издао је [[едикт]] према коме су се сви грађани морали јавити петочланим комисијама које су се налазиле у сваком месту. При појављивању сви су били обавезни да искажу покорност према паганским боговима.<ref>{{cite book |last1=Bose |first1=K. S. |last2=Sarma |first2=R. H. |title=Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution |isbn=2-213-618577}}</ref> Многи хришћани одрекли су се своје вере а такве су називали ''лапси'' или ''цадути'' што значи посрнули. Ипак већи део хришћана остао је веран својој вери чак и по цену мучеништва. [[Клер]] и [[епископ]]и држали су се храбро и достојанствено што је било веома важно јер је циљ власти био да обезглави [[хришћанство]]. Жртве овога таласа били су епископи [[Јерусалим]]а и [[Александрија|Александрије]], као и патријарх [[Антиохија|Антиохије]] ''Бабила''. Сам епископ Фабијан страдао је по смртној пресуди [[20. јануар]]а [[250]]. године и сахрањен је у [[крипта|крипти]] за римске епископе калистовог гробља.<ref>{{cite web |last1=PITTORESQUE |first1=LA FRANCE |title=Pape Fabien (236 - 250) |url=https://www.france-pittoresque.com/spip.php?article14165 |website=La France pittoresque. Histoire de France, Patrimoine, Tourisme, Gastronomie |accessdate=31. 8. 2020 |language=fr-FR |date=1. 1. 1970}}</ref>
Српска православна црква прославља Светог Фавија (Фавијана) 5. августа по [[Јулијански календар|Јулијанском календару]] (18. августа по Грегоријанском календару).
Линија 33 ⟶ 32:
* [[Папа]]
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Fabianus}}
== Референце ==
{{извори}}
{{DEFAULTSORT:Фабијан}}
[[Категорија:Умрли 250.]]
| |||