Католичка лига (Немачка) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
Католичка лига у Светом римском царству, под вођством кнеза [[Максимилијан I, изборник Баварске|Максимилијана Баварског]], формирана је као реакција на стварање Протестантске уније (1608), под вођством Фридриха, изборног кнеза Палатината. Сукоби између католика и протестаната довели су до стварања два савеза, иако у њих не улазе све немачке државе. Након избијања тридесетогодишњег рата, Католичка лига је 1619. подржала цара Фердинанда II против побуњених протестаната у Чешкој и Фалачкој, пошто је цар обећао Максимилијану Баварском изборничко звање и делове Палатината. Максимилијанова армија од 20-30.000, под командом генерала [[Јохан Церклас Тили|Јохана Тилија]], упала је у септембру 1620. и потукла побуњене Чехе у бици на Белој Гори. Освајање Чешке и Палатината 1621-1623. довело је до распуштања Протестантске уније.<ref name="УЕ">{{Cite book|title=Успон Европе (1450-1789)|last=Живојиновић|first=Драгољуб|publisher=Матица Српска|year=1985|isbn=|location=Нови Сад|pages=243-252}}</ref>
 
Пошто је победа у чешко-фалачкој фази рата (1618-1623) ојачала царску власт и поседе у Немачкој, Католичка лига, која је чувала независност немачких кнежева, почела је да се противи цару Фердинанду,{{напомена|Отпор Максимилијана Баварског цару Фердинанду на све начине је подстицала Француска под [[Ришеље|Ришељеом]], који се плашио јачања централне власти у Светом римском царству.<ref name="УЕ"/>}} па је цар био принуђен да формира сопствену војску, под командом Валенштајна, која је однела победу над Данском у другој, данској фази рата (1625-1629). Користећи се дотадашњим победама, Католичка лига је 6. марта 1629. издејствовала од цара доношење '''''[[Едикт о реституцији|Едикта о реституцији]]''''', којим су протестантски кнежеви морали да врате католицима сва добра која су запленили од 1552.<ref name=":0" /> Плашећи се јачања царске власти, на сабору у [[Регензбург|Регенсбургу]] (1630)<ref name="УЕ"/> Максимилијан Баварски, вођа Католичке лиге, изнудио је од цара Фердинанда смањивање царске војске и отпуштање Валенштајна, а команду над делом његове војске преузео је Тили, војсковођа Лиге.<ref name=":0" /> Католичка лига била је на врхунцу моћи.
 
У трећој, шведској фази рата (1630-1635), војска Католичке лиге [[Опсада Магдебурга (1631)|спалила је Магдебург]], али је одлучујуће потучена [[Битка код Брајтенфелда (1631)|код Брајтенфелда]] (17. септембра 1631) и Леха (15. априла 1632), где је Тили смртно рањен. Убрзо је у руке Швеђана пао [[Минхен]] и читава Баварска, оснивач и најјача држава Лиге.<ref name=":0">{{Cite book|title=Војна енциклопедија (књига 10)|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1976|isbn=|location=Београд|pages=118-121}}</ref>