Димитрије Милаковић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
No edit summary
мNo edit summary
 
== Биографија ==
Димитрије Милаковић се родио се у селу [[Јасеница (Мостар)|Јасеници]] код [[Мостар|Мостара]] 6. новембра 1805. године. Као мали, преселио се у Мостар са оцем{{sfn|Милићевић|1888|p=342}}, ког је изгубио још као мало дете.{{sfn|Милаковић|p=3}}
 
Око десете године се преселио у [[Дубровник]] са мајком и старијим братом Јованом, бежећи од куге. Јован је постао трговац, док је Димитрије, пошто је био хром на једну ногу, одабрао науку.{{sfn|Милићевић|1888|p=342}} Основну школу је завршио у Дубровнику, а гимназију у Новом Саду{{sfn|Окука|1989|p=207}} под професором [[Георгије Магарашевић|Георгијем Магарашевићем]]. Завршио је филозофију у [[Пешта|Пешти]] и право у [[Беч]]у.{{sfn|Милаковић|p=3}}
Битно се разликује од Вука по питању [[Ortografija|ортографије]], с обзиром на то да су и ''Србски буквар'' и ''Србска грамматика'' издати старом ортографијом, међутим у ''Србском буквару'' он штампа две азбуке, црквену и грађанску, у коју укључује нека Вукова "писмена" — [[Ћ (ћириличко)|ћ]], [[Ђ (ћириличко)|ђ]] и [[Џ (ћириличко)|џ]]. У овом погледу, Милаковић следи идеју владике Његоша, који је настојао да избегне заоштравање односа са српском црквом. Такође се разликује од Вука по питању књижевног и народног језика које јасно раздваја, с тим што за разлику од Вукових противника не наглашава нити брани улогу [[Славеносрпски језик|славеносрпског]] наслеђа, већ истиче народни језик као темељ, истовремено негирајући тотални раскид са старијим књижевнојезичким наслеђем. Милаковићев морфолошки систем је највећим делом у складу са Вуком и заснован је на морфолошком систему [[Источнохерцеговачки дијалекат|источнохерцеговачког дијалекта]]. Ипак, и ту се разликује од Вука увођењем архаичног суперлатива и партиципа које не познаје говорни језик. Милаковић је деловао као умерени вуковац, великим делом заборављен због својих битних скретања у односу на Вукову ортографију и морфолошки правопис.{{sfn|Окука|1989|pp=210—213}}
 
С руског превео и прерадио ''Преправу за историју свијетасвета'' Августа Лудвига фон Шлецера и прикупљао грађу за историју Црне Горе. Тако је настала његова ''Историја Црне Горе'' коју је 1856. обравио у [[Задар|Задру]].{{sfn|Милићевић|1888|p=343}}{{sfn|Милаковић|p=5}} На његову Историју се сигурно ослонио руски историчар [[Павле Ровински]] пишући своје дело о црногорској историји.{{sfn|Окука|1989|pp=208}}
 
== Извори ==
478

измена