Перо Ђукановић — разлика између измена

Рођен је у Доњој Кравици поредпорeд Другог заседања АВНОЈ-атунцаБратунца. За вријеме Првог свјетског рата је био [[Солунски фронт|солунски]] добровољац. У [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] је био активиста [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]].<ref name="БОРС">{{cite web|title=Истина о Србима - Перо Ђукановић: Легенда у сјенци идеологије|publisher=Борачка организација Републике Српске: Српски борац - лист бораца Републике Српске бр. 126/127. pp. 58, 59, јануар/фербуар 2010|url=http://img689.imageshack.us/img689/9914/borac126127.pdf|last=Пејић|first=Митар|date=27. 1. 2011|access-date=27. 01. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20140116133651/http://img689.imageshack.us/img689/9914/borac126127.pdf|archive-date=16. 01. 2014|url-status=dead|df=}}{{ср}}</ref> Био је дугогодишњи председник Среског одбора Удружења добровољаца Балканског и Првог свјетског рата све до 1941. године.

У прољеће 1941. у [[Дрињача (Зворник)|Дрињачу]] је из [[Власеница|Власенице]] дошао [[усташе|усташа]] Мутавелић и сазвао скуп муслимана како би их регрутовао у усташе. На скупу је позвао муслимане да се придруже усташком покрету, да хапсе и одводе Србе у логоре, и обећао да ће сва српска имовина да припадне муслиманима.<ref name="Српски лист">{{cite web|title=Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока|publisher=Српски лист: Гласник Српског клуба бр 5. pp. 147-149, Београд, март 2004.|url=http://www.srpskilist.org/files/oklevetani-rat.doc|last=Ристић|first=Слободан Н.|date=27. 1. 2011}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{ср}}</ref> На [[Видовдан]] [[28. јун]]а [[1941]]. године [[усташе]] су дошле у [[Кравица|Кравицу]] и ухапсиле Перу Ђукановића и потом одвеле у жандармеријску касарну у [[Дрињача (Зворник)|Дрињачи]]. У Дрињачи су га усташе мучиле осам дана након чега је успио да побјегне назад у Кравицу.<ref name="БОРС"/> Заједно са синовима, Павлом и Ђоком, затим рођацима и другим [[Срби]]ма је [[8. август]]а 1941. године подигао српски народни устанак коме је циљ био одбрана физичког опстанка [[Срби|српског]] народа. Устанак се разбуктао на простору од [[Дрињача (Зворник)|Дрињаче]], преко [[Братунац|Братунца]], [[Осат]]у до [[Скелани|Скелана]], уз ријеку [[Дрина|Дрину]] до [[Вишеград]]а, затим на простору Власенице, [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], [[Рогатица|Рогатице]], па до [[Средње (Пале)|Средњег]] на [[Пале|Палама]].<ref name="Српски лист"/> На дан [[15. август]]а 1941. око 1.500 наоружаних и ненаоружаних српских устаника су под вођством Пере Ђукановића ослободили Дрињачу од [[Усташка војница|усташа]], а након тога Сребреницу и Братунац. [[Дрињача (Зворник)|Дрињача]] је у међувремену пала у руке [[Трећи рајх|Нијемаца]], да би је српски ослободилачки одреди поново ослободили [[24. август]]а 1941. када су заробили два пољска топа, седам митраљеза, неколико стотина пушака итд.<ref name="БОРС"/> Након ове акције, Перо Ђукановић као вођа српског устанка се повезује са устаницима у Србији, након чега [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]] шаље у Подриње свог изасланика [[Јездимир Дангић|Јездимира Дангића]], који је иначе био родом из Братунца. Том приликом је Перо Ђукановић предао команадукоманду над устаничким одредима [[Јездимир Дангић|Јездимиру Дангићу]], као искусном официру [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]] која је 1941. била нападнута. У овом периоду је Дража Михаиловић именовао Перу Ђукановића за четничког војводу, и назвао га „Војвода од Лудмера“.<ref name="БОРС"/> [[Лудмер]] је назив за ужу област око Братунца која обухвата 19 насеља. Убрзо након јачих непријатељских напада српски устаници под командом Јездимира Дангића губе Дрињачу, а Дангић се ваћавраћа у Србију, што ће довести до погоршања односа између Ђукановића и Дангића. Перо Ђукановић поново постаје устанички командант те у акцијама поново ослобађа Сребреницу, Братунац и Дрињачу и повезује се са српским устаницима који су ослободили [[Шековићи|Шековиће]], [[Милићи|Милиће]], [[Хан Пијесак|Хан-Пијесак]] и [[Власеница|Власеницу]].<ref name="БОРС"/> Крајем септембра на ослобођену територију у Дрињачу стижу [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]] и [[Родољуб Чолаковић]] као повјериоци Главног штаба НОВЈ који су донијели нова идеолошка и политичка схватања. До тада српски устанак у Подрињу није имао идеолошки и политички правац, а Перо Ђукановић као вођа устанка није био политички оприједјељенопредијељен, него је циљ борбе био спасавање српског народа од геноцида који су вршиле усташе.<ref name="БОРС"/> До доласка Темпа и Родољуба Чолаковића у Дрињачу, српски устаници се нису дијелили на партизане и четнике. Међутим, њихов циљ је био да започну преговоре са представницима [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВУО]], те да се на тај начин направи подјела међу устаницима на партизане и четнике. Тако је у Дрињачи 1. октобра 1941. године основан заједнички штаб „Команда босанских војних и партизанских одреда“, а Перо Ђукановић је био један од укупно шест потписника тога споразума.<ref name="БОРС"/> У [[Власеница|Власеници]] је 16. новембра 1941. године одржана устаничка конференција на којој је дошло до идеолошког разлаза између српскисрпскиx устаника, а који се од тада дијеле на партизане и четнике. Тада долази и до распада заједничког штаба. Према записима Пере Ђукановића, за идеолошки разлаз између устаника је крива КПЈ која је инсистирала на наметању социјалистичког и комунистишкогкомунистичког програма свим српским устаницима. Већина српских устаника није придавала пажњу програму КПЈ, јер је основни разлог подизања устанка био заштита од усташких злочина. Овај идеолошки раздор који је наметнула КПЈ је довео до братоубилачког рата између српских устаника и до подјела.<ref name="БОРС"/> Након пропасти [[Ужичка република|Ужичке републике]], у [[Подриње (регија)|Подриње]] пред крај 1941. године се повлачи велики број партизански јединица које нису улазиле у сукобе са [[Усташка војница|усташама]] и [[Трећи рајх|Нијемцима]]. Ове јединице су се повукле ка [[Фоча|Фочи]] и [[Чајниче|Чајничу]].

Захваљујући интервенцији Ђукановића [[Драгослав Рачић]] је из пустио Чолаковића из притвора. Чолаковића су као таоца у четници задржали у четничкој команди у [[Олово (град)|Олову]], наводно због заробљавања поручника Јована Мирића од стране партизана (Мирић је добровољно ступио у партизане).

По наређењу [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза]], [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска бригада]] под командом [[Коча Поповић|Коче Поповића]] је од 4. до 25. марта 1942. извршила напад на четнике у Подрињу и [[Бирач|Бирчу]], у правцу [[Романија|Романије]], Власенице, [[Милићи|Милића]], Братунца и [[Сребреница|Сребренице]]. По наређењу Јосипа Броза Прва пролетерска бригада је у овој акцији поубијала скоро све четничке команданте и дио устаника, од чега само на [[Борика (Рогатица)|Борикама]] сто и тридесет.<ref name="Српски лист"/> Истог мјесеца марта [[1942]]. [[Независна Држава Хрватска]] је организовала велику офанзиву на подручју Олова, Сарајева, Кладња, Калиновика, Фоче, Хан Пијеска, Романије, Сокоца, Рогатице и [[Борика (Рогатица)|Борика]], са намјером да помјери границе Независне Државе Хрватске до [[Дрина|Дрине]], те масовним геноцидим уништи српско становништво на овом подручју.<ref name="СПЦ">{{cite web|title=Освештан споменик жртвама усташке Црне легије|publisher=Српска православна црква, Митрополија дабробосанска|url=http://www.spc.rs/sr/osvestan_spomenik_zrtvama_ustaske_crne_legije|author=СПЦ|date=27. 1. 2011}} {{ср}}</ref> Пошто су напад на четникчетникe водиле усташе и партизани из два правца, устанички покрет је скоро потпуно сломљен у овом крају, а незаштићени збјегови цивилног становништва су се кретали према ријеци [[Дрина|Дрини]]. Три дана пред крај офанзиве коју је наредио Јосип Броз, десио се масован покољ српског становништва које се налазило у усташком обручу. [[Покољ у Старом Броду и Милошевићима]] се десио 22. марта 1942. године. Према записима Пере Ђукановића, наређење за напад на устанике које је издао Јосип Броз је омогућило усташама, односно [[Црна легија|Црној легији]] за изврши масовне покоље српског становништва. Ђукановић је записао да је тако на подручју Сребренице од Срба остала жива само једна дјевојчица.<ref name="Српски лист"/>

{{Цитат3|- Прочитао сам рукопис-сећање Пере Ђукановића, сељака из Доње Кравице код Братунаца, нашег ратног друга и личног пријатеља. Писао сам о њему у „Записима“. Своја сећања Перо је написао поштено, без улепшавања ... Он је аутентично вођа сељачке устаничке масе, која се дигла против усташке страховладе - храбар и поштен патриота, без шовинистичких натруха...|Родољуб Чолаковић<ref name="БОРС"/>}}