Википедија

Фашинада — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
историја
Ред 1:
{{рут}}
'''Фашинада''' је традиционална народна свечаност која се 22. јула сваке године одржава у [[Бококоторски залив|Бококоторском заливу]]. То је обичај насипавања камења око острва [[Госпа од Шкрпјела]]. Становници насеља око залива баркама довозе камење до овог вештачког острва и затим га избацују око обале. У свечаности, праћеној народним песмама, учествују само мушкарци.<ref name="Hrvatska revija">{{cite journal |last1=Tomašković |first1=Goran Denis |last2=Ostojić |first2=Mijo Igor |title=NA VJEČNOJ STRAŽI ZALJEVA |journal=Hrvatska revija |date=јануар 2005 |volume=1 |url=https://www.matica.hr/hr/337/NA%20VJE%C4%8CNOJ%20STRA%C5%BDI%20ZALJEVA/ |accessdate=3. 9. 2020}}</ref> Ова традиција је дуга више од 600 година и никада се није прекидала.<ref>{{cite journal |last1=Pantović |first1=Jelena |title=Čudesna hrid za srca puna vere |journal=Elevate |date=7. 2018 |page=80 |url=https://elevate.airserbia.com/Elevate_jul2018/80/#zoom=z |accessdate=5. 9. 2020}}</ref>
 
== Историја ==
[[Госпа од Шкрпјела]] је једино вештачко [[острво]] у [[Средоземље|Средоземљу]]. Површине је 3.030 м<sup>2</sup>.<ref name="Hrvatska revija" />
[[Госпа од Шкрпјела]] је једино вештачко [[острво]] у [[Средоземље|Средоземљу]]. Површине је 3.030 м<sup>2</sup>. Према предању, 22. јула 1452. године браћа Мартешић су, на [[Хрид|хриди]] (шкрпјелу) испред Пераста пронашли слику Госпе ([[Богородица|Богородице]]). Пераштани су током векова, насипањем камења и потапањем старих једрењака, повећавали површину отока. Већ у 15. ст. на хриди је подигнута капелица, у коју је стављена Госпина слика. До почетка 17. ст. потопљено је стотињак бродова, међу којима је било и заробљених турских лађа. Већа црква саграђена је 1630. године, али је била оштећена у потресу 1667. Осим потресима то је проштениште било изложено и турским те гусарским нападима.
 
Према предању, [[острво Свети Ђорђе]] је вековима било усамљено уовом делу Бококоторског залива, а стотинак метара даље налазила се само једна хрид или шкрпјел, како се каже у овом делу Црне Горе. На Светом Ђорђу тада се налазило гробље на коме су Пераштани сахрањивали своје мртве (Црно острво). Дана 22. јула 1452. године браћа Мартешић нису, са свог брода, опазили да крај хриди плута икона Госпе ([[Богородица|Богородице]]). Поморци су ово схватили као знак и жељу божију да се култ Госпе поштује у њиховом граду. Зато су решили да баш ту, у сред мора, саграде цркву. Требало је прво направити место за цркву, па су почели да праве острво. Довукли су старе једрењаке и стотинак уградили у темеље, а затим чамцима довлачили и камене громаде. Пераштани су током векова, насипањем камења и потапањем старих једрењака, наставили да повећавају површину острва. До почетка 17. века потопљено је стотинак бродова, међу којима је било и заробљених турских лађа. До 1603. године острво је добило своју контуру, а затим је саграђена мала капела у којој је постављена икона Госпе.<ref name="Danas">{{cite journal |last1=Hadžagić-Duraković |first1=Indira |title=Fašinada za belu Gospu |journal=Danas |date=19. 7. 2011 |url=https://www.danas.rs/zivot/fasinada-za-belu-gospu/ |accessdate=5. 9. 2020}}</ref><ref name="Hrvatska revija" />
Након потреса барокна црква је обновљена уз доградњу капеле с осмерокутном куполом, у којој се налази главни олтар из 1722. Данашњи облик светиште је добило 1725. године, а свечано је посвећена 1736. Округли звоник, јединствен по облику на Јадрану, структуру највјеројатније дугује обрамбеној улози. У потресу 1979. црква је поновно оштећена, али је након тога санирана.<ref name="Hrvatska revija" />▼
 
▲НаконВећа потресацрква саграђена је 1630. године, али је била оштећена у [[земљотрес у Црној Гори 1667.|земљотресу 1667.]] Осим природним катастрофама острво је било изложено турским и гусарским нападима. После овог земљотреса барокна црква је обновљена уз доградњу капеле сса осмерокутномосмоугаонном куполом, у којој се налази главни олтар из 1722. Данашњи облик светиште је добило 1725. године, а свечаноцрква је посвећенаосвећена 1736. Округли звоник, јединствен по облику на Јадрану, структуру највјеројатнијенајвероватније дугује обрамбенојодбрамбеној улози. У потресу[[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотресу 1979.]] црква је поновно оштећена, али је након тога санирана.<ref name="Hrvatska revija" />
 
== Ток свечаности ==
Линија 17 ⟶ 19:
 
<!--
 
https://elevate.airserbia.com/Elevate_jul2018/80/#zoom=z
https://www.pressreader.com/serbia/blic-zena/20180714/283072710052231
 
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/crnom_gorom/peraska_fasinada.htm
 
https://www.danas.rs/zivot/fasinada-za-belu-gospu/
https://www.mojacrnagora.rs/tag/fasinada/
https://www.primorskenovine.me/index.php/k2/itemlist/tag/Fa%C5%A1inada
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фашинада”