Ново време (новине) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
| вебсајт =
}}
'''''Ново време''''' је било дневно-информативни лист који је попуњавао празнину насталу престанком излажења „[[Политика (новине)|Политике]]”, „[[Време (новине)|Времена]]” и „[[Правда (новине)|Правде]]”. Спроводио је [[нацизам|пронацистичку]] и [[Влада народног спаса|колаборационистичку]] [[пропаганда|пропаганду]]. Занимљиво да је први директор новина био члан [[КПЈ]] [[Владислав Рибникар]]<ref>{{Cite book|last=Пауновић| first = Маринко|authorlink = Маринко Пауновић| title = Срби: биографије знаменитих : А-Ш| url = https://books.google.rs/books?id=9qE-AQAAIAAJ|year=1998|p=220}}</ref> Сарадници „Новог времена” су преузети од „Времена”, „Политике” и „Правде”.
Новине су излазиле од [[16.
Од [[4.
== Историја ==
=== Позадина и оснивање ===
После пропасти [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], прекинуто је излажење свих листова и часописа.{{sfn|Ђорђевић|2001|p=9}} Недуго по успостављању [[Окупирана Србија|окупаторске управе у Србији]], долазило је до идеје да се створе пропагандне новине, како би се становништво позивало на ред, рад и мир.
[[Владислав Рибникар]] је након окупације [[Србија|Србије]] добио поверење и дозволу од [[Немци|Немаца]] да организује и покрене главне дневне штампе у Србији под окупацијом. Рибникар тада ствара „[[Српско Издавачко предузеће]]” и постаје њен први директор. СИП је под окупацијом издавало
По налогу Рибникара уредник је био [[Предраг Милојевић]]. Предраг Милојевић је прихватио обавезу због осећаја лојалности према Рибникару. Због ове функције након рата је био оптуживан да је
▲По налогу Рибникара уредник је био Предраг Милојевић. Предраг Милојевић је прихватио обавезу због осећаја лојалности према Рибникару. Због ове функције након рата је био оптуживан да је „германофилиста” и „присталица профашистичке идеологије”.<ref>{{Cite book|last=Баровић| first = Владимир|authorlink = Владимир Баровић| title = ПРЕДРАГ МИЛОЈЕВИЋ – МЕДИЈСКИ СВЕДОК ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА| url = http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/download/1509/1537/|year=2015|p=102}}</ref> Након што је Недићева влада ухапсила Рибникара крајем октобра 1941. године, Предраг Милојевић даје оставку. Интервенциом угледних личности из немачке власти је Рибникар убрзо пуштен из затвора. Након тога је пребегао партизанима, заменио га је Душан Глишић, који ће до краја окупације остати директор. Главни уредник листа је потом постао Милош Младеновић, а последњи уредник и његов наследник био је [[Станислав Краков]]. Почасни предсеник СИП-а постао је тад Јован Тановић, док је председник био Раденко Томић.{{sfn|Ђорђевић|2001|p=9-10}}
▲Излазио је од 16. маја 1941. године па све до краја окупације, скоро сваког дана, а од августа 1941. године осим понедељком када би излазио јутарњи лист „Понедељак”. Лист је издавало новоосновано Српско издавачко предузеће А.Д, а преносио је вести такође новоосноване агенције „Рудник” (предратна „Авала”). Администрација се налазила у Дечанској 31. Лист је имао тираж од 20.000 примерака и упућиван је у све делове окупиране Србије, али и српским војницима и официрима у заробљеништву.{{sfn|Бонџић|2000|p=78-79}} Последњи број 1066. је изашао 5. октобра 1944. године. Тога дана, одлуком немачких окупационих власти, забрањени су сви листови на немачком и српском језику.{{sfn|Ђорђевић|2001|p=10}}
Сарадници „Новог времена” су преузети од „Времена”, „Политике” и „Правде”. То су били искусни новинари „који добро знају тежину својих дужности према јавности којој служе и тежину одговорности коју повлачи исправна служба јавности” тврди се у првом броју листа. Они су имали различите мотиве: било је предратних пронемачких новинара, писаца, политичара - заступника идеологије новог поретка, људи од пера и каријере који су користили прилику за властити успех и бораца за препород и спас српског националног бића и државности.{{sfn|Бонџић|2000|p=79}}
Уводни чланак првог броја „Новог времена” насловљен је „Нова Србија”. Први чланак такође садржи говор Рибентропа 6. априла 1941. године на конференцији где говори о незадовољству Немачке према поступцима Југославије.{{sfn|Бонџић|2000|p=90}}▼
=== Ново време - Понедељак ===
Од [[4.
Последњи број листа Ново Време - Понедељак, број 125, изашао је 1. јануара 1944. године, а након тога је Ново време излазило и понедељком, са редовном нумерацијом.{{sfn|Ђорђевић|2001|p=10}} == Концепт ==
„Ново време” је на својим страницама величало немачку војску, институције, победе, нови поредак, писало о збивањима на фронтовима и међународним односима, обнови земље и привреде, организацији и управи, нормализацији свакодневног живота Београда и Србије, комуналним питањима и проблемима исхране и здравља становништва, обнови културног и спортског живота. Осим вести које преносе агенције „Рудник” и ДНБ (
По оснивању био је орган [[Комесарска упрва|комесарске управе]] и приказивао је основне одлике њене идеолошко-политичке концепције. Кроз изјаве званичника, коментаре и чланке о актуелном стању српског народа, узроцима таквог стања и о новом путу за „нову Србију”, уз мноштво општих места, стереотипа, фраза и идеализација на страницама „Новог времена“ се појављују елементи политичког усмерења и идеолошког убеђења групације људи која је сматрала да може усмерити и спасити српски брод у узбурканим водама светског рата, после национале и државне катастрофе.{{sfn|Бонџић|2000|p=79}}
„Ново време” је било тумач политике Савета комесара, али и тумач пораза и катастрофе, грешака и странпутица у прошлости. Упоређена са ранијом историјом и поразима тадашња катастрофа је изгледала срамна, јер косовски пораз је био славан и представљао моралну победу, а српски порази из [[1813]]. године и [[1815]]. године су „порази који су задивили свет”.{{sfn|Бонџић|2000|p=80}}
[[Димитрије Љотић]] закључује у једном од својих говора „без Косова ми смо дочекали горе од Косова”!”, а синтагме „Косово без Косова”, „друго Косово” и „слом већи од косовског” често одјекују са страница „Новог времена”. Из очајне ситуације је требало наћи излаз, пут за „нову Србију”; требало је наћи ослонац, изабрати начин и одредити смер, уложити напор и изаћи из „провалије”. „Ново време” је давало те смернице и оцртавало пут, али је истовремено враћало у прошлост. „Ново време” прво је осудило [[27. март]], збивања уочи и после њега, непосредне кривце, и испитало разлоге брзог и потпуног пораза.{{sfn|Бонџић|2000|p=80}}
За сараднике „Новог времена” [[27. март]] је био „већа катастрофа од Косова”, дан када је „укаљана цаст” и „погажена реч”. То је за Србе била „суманута авантура када су изазвали један непотребни рат”. О томе је, сматра се у „Новом времену”, „историја дала свој непогрешиви суд као и наши снажни победници”. По писању „Новог времена”, највећи губитници у Југославији су њени ствараоци, Срби, који су пет векова певали о српству а онда га са уједињењем заменили за југословенство.{{sfn|Бонџић|2000|p=83}}
▲Уводни чланак првог броја „Новог времена” насловљен је „Нова Србија”. Први чланак такође садржи говор Рибентропа 6. априла 1941. године на конференцији где говори о незадовољству Немачке према поступцима Југославије.{{sfn|Бонџић|2000|p=90}}
== Референце ==
|