Википедија

Фашинада — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
историја
разно
Ред 1:
{{рут}}
{{Инфокутија Манифестација
'''Фашинада''' је традиционална свечаност која се 22. јула сваке године одржава у [[Бококоторски залив|Бококоторском заливу]]. То је обичај насипавања камења око острва [[Госпа од Шкрпјела]]. Становници насеља око залива баркама довозе камење до овог вештачког острва и затим га избацују око обале. У свечаности, праћеној народним песмама, учествују само мушкарци.<ref name="Hrvatska revija">{{cite journal |last1=Tomašković |first1=Goran Denis |last2=Ostojić |first2=Mijo Igor |title=NA VJEČNOJ STRAŽI ZALJEVA |journal=Hrvatska revija |date=јануар 2005 |volume=1 |url=https://www.matica.hr/hr/337/NA%20VJE%C4%8CNOJ%20STRA%C5%BDI%20ZALJEVA/ |accessdate=3. 9. 2020}}</ref> Ова традиција је дуга више од 600 година и никада се није прекидала.<ref>{{cite journal |last1=Pantović |first1=Jelena |title=Čudesna hrid za srca puna vere |journal=Elevate |date=7. 2018 |page=80 |url=https://elevate.airserbia.com/Elevate_jul2018/80/#zoom=z |accessdate=5. 9. 2020}}</ref>▼
| име = Фашинада
| слика = Nuestra Señora de las Rocas, Perast, Bahía de Kotor, Montenegro, 2014-04-19, DD 19.JPG
| слика_ширина = 250п
| слика_опис = Острво Госпа од шкрпјела
| локација = {{зас|Црна Гора}} [[Црна Гора]], [[Пераст]], [[Госпа од Шкрпјела]]
| основан = [[15. век]] (вероватно [[1452.]])
| укинут =
| оснивач =
| датум = [[22. јул]]
| трајање = 1 дан
| тип = Манифестација на води
| жанр = јединствени обичај везан за настанак и обнову вештачког острва [[Госпа од Шкрпјела]]
| вебсајт =
}}
▲'''Фашинада''' је традиционална свечаност која се 22. јула сваке године одржава у [[Бококоторски залив|Бококоторском заливу]]. То је обичај насипавања камења око острва [[Госпа од Шкрпјела]]. Становници насеља око залива баркама довозе камење до овог вештачког острва и затим га избацују око обале. У свечаности, праћеној народним песмама, учествују само мушкарци.<ref name="Hrvatska revija">{{cite journal |last1=Tomašković |first1=Goran Denis |last2=Ostojić |first2=Mijo Igor |title=NA VJEČNOJ STRAŽI ZALJEVA |journal=Hrvatska revija |date=јануар 2005 |volume=1 |url=https://www.matica.hr/hr/337/NA%20VJE%C4%8CNOJ%20STRA%C5%BDI%20ZALJEVA/ |accessdate=3. 9. 2020}}</ref> Ова традиција јесе дуга вишеодржава од 600настанка годинаострва, ишто никадаје севише нијеод прекидала500 година.<ref>{{cite journal |last1=Pantović |first1=Jelena |title=Čudesna hrid za srca puna vere |journal=Elevate |date=7. 2018 |page=80 |url=https://elevate.airserbia.com/Elevate_jul2018/80/#zoom=z |accessdate=5. 9. 2020}}</ref> Оно што је чини јединственом је то што се обичај никада није прекидао, ни за време ратова ни после земљотреса. Без обзира на то шта се дешавало, Фашинада се одржавала.
 
Овој манифестацији, односно фешти,{{napomena|'''Фешта''', од италијанског ''fiesta'' je локални израз за прославе}} присуствују [[Бокељи]] и [[туристи]], јер Фашинада представља својеврсну културно-туристичку манифестацију.<ref name="Moja Crna Gora">{{cite news |title=Tradicija u magičnoj Boki: Pogledajte kako je bilo na Fašinadi u Perastu |url=https://www.mojacrnagora.rs/vijesti-iz-crne-gore/tradicija-u-magicnoj-boki-pogledajte-kako-je-bilo-na-fasinadi-u-perastu/ |accessdate=7. 9. 2020 |work=Moja Crna Gora |date=23. 7. 2018}}</ref> Овај обичај је уврштен у [[Нематеријална културна баштина|нематеријалну културну баштину]] [[Црна Гора|Црне Горе]].
 
У част Фашинаде одржава се и [[Фашинада куп]] у организацији Једриличарког клуба „Лахор” из Котора.<ref name="Moja Crna Gora 2">{{cite news |title=Tradicija u Perastu: Od davnina iz grada morem plovi Fašinada |url=https://www.mojacrnagora.rs/kultura/tradicija-u-perastu-od-davnina-iz-grada-morem-plovi-fasinada/ |accessdate=7. 9. 2020 |work=Moja Crna Gora |date=22.7.2018}}</ref>
 
== Назив манифестације ==
Ова манифестација је добила име по италијанској речи ''fascia'', што значи трака или повез. Тако је названа јер барке, напуњене камењем и окићене јаблановим гранама, плове ка Госпи од Шкрпјела међусобно повезане.<ref name="Moja Crna Gora" />
 
== Историја ==
[[Госпа од Шкрпјела]] је једино вештачко [[острво]] у [[Средоземље|Средоземљу]]. Површине је 3.030 м<sup>2</sup>.<ref name="Hrvatska revija" />
 
Према предању, [[острво Свети Ђорђе]] је вековима било усамљено уовом делу Бококоторског залива, а стотинак метара даље налазила се само једна хрид или шкрпјел, како се каже у овом делу Црне Горе. На Светом Ђорђу тада се налазило гробље на коме су Пераштани сахрањивали своје мртве (Црно острво). Дана 22. јула 1452. године браћа Мартешић нисусу, са свог брода, опазили да крај хриди плута икона Госпе ([[Богородица|Богородице]]). Донели је у [[Црква Светог Николе у Перасту|цркву Светог Николе]], али је следећег јутра она осванула поново на хриди. У међувремену се један од браће рибара разболео и исто тако чудом оздравио.<ref name="Moja Crna Gora 2" /> Поморци су ово схватили као знак и жељу божију да се култ Госпе поштује у њиховом граду. Зато су решили да баш ту, у сред мора, саграде цркву. Требало је прво направити место за цркву, па су почели да праве острво. Довукли су старе једрењаке и стотинак уградили у темеље, а затим чамцима довлачили и камене громаде. Пераштани су током векова, насипањем камења и потапањем старих једрењака, наставили да повећавају површину острва. До почетка 17. века потопљено је стотинак бродова, међу којима је било и заробљених турских лађа. До 1603. године острво је добило своју контуру, а затим је саграђена мала капела у којој је постављена икона Госпе.<ref name="Danas">{{cite journal |last1=Hadžagić-Duraković |first1=Indira |title=Fašinada za belu Gospu |journal=Danas |date=19. 7. 2011 |url=https://www.danas.rs/zivot/fasinada-za-belu-gospu/ |accessdate=5. 9. 2020}}</ref><ref name="Hrvatska revija" />
 
Већа црква саграђена је 1630. године, али је била оштећена у [[земљотрес у Црној Гори 1667.|земљотресу 1667.]] Осим природним катастрофама острво је било изложено турским и гусарским нападима. После овог земљотреса барокна црква је обновљена уз доградњу капеле са осмоугаонном куполом, у којој се налази главни олтар из 1722. Данашњи облик светиште је добило 1725. године, а црква је освећена 1736. Округли звоник, јединствен по облику на Јадрану, структуру највероватније дугује одбрамбеној улози. У [[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотресу 1979.]] црква је поновно оштећена, али је санирана.<ref name="Hrvatska revija" />
 
== Ток свечаности ==
Свечаност почиње тако што се мештани спонтано окупљају пред залазак сунца и изводе своје барке испред мандраћа{{напомена|'''Мандраћ''' или '''мандрач''' је ограђено мање обално привезиште за чамце; лучица<ref>{{cite web |title=màndrač |url=http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=e1xiXRY%3D |website=Hrvatski jezični portal |accessdate=7. 9. 2020}}</ref>}} и везују се у један конвој. Барке су напуњене камењем и окиђене гранама дрвећа. Поворка креће од места Пошова, из правца [[Котор|Котора]] и креће се дуж обале до [[Музеј града Пераста|перашког музеја]], где скреће према острву. Када барке стигну до овог вештачког острва баца се камење око њега, како би се одржала статика.<ref name="Moja Crna Gora" /> Фешта се завршава вечером на острву.<ref name="Hrvatska revija" /> У поворци учествују искључиво мушкарци, потомци славних Пераштана, затим перашки жупник и чланови [[Bokeljska mornarica Kotor|Бокељске морнарице]] који пјевају старе песме [[бугарштице]].<ref name="Moja Crna Gora 2" />
 
Свечаност се одржава сваке године 22. јула, на дан кад је, према предању, пронађена икона. У прошлости је било кажњиво ако се неко не би одазвао, односно не би извео барку из мандраћа и био део овог древног обичаја. Била је то обавеза сваког [[Пераштани|Пераштанина]].<ref name="Moja Crna Gora" />
 
== Напомене ==
Свечаност се одржава сваке године 22. српња, на дан кад је пронађена слика.
{{напомене|}}
Обичај се завршава вечером на отоку.<ref name="Hrvatska revija" />
 
== Види још ==
* [[Бокељска ноћ]]
 
== Референце ==
Линија 23 ⟶ 50:
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/crnom_gorom/peraska_fasinada.htm
 
 
https://www.mojacrnagora.rs/tag/fasinada/
 
https://www.primorskenovine.me/index.php/k2/itemlist/tag/Fa%C5%A1inada
 
https://www.montenegro.com/fotopisi/primorje/Fasinada.html
https://m.cdm.me/drustvo/tradicija-u-perastu-od-davnina-iz-grada-morem-plovi-fasinada/
https://www.bokanews.me/tag/fasinada/
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фашинада”