Стари завет — разлика између измена

м
Враћене измене Ничим неизазван (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
м (Враћене измене Ничим неизазван (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot)
ознака: враћање
{{Хришћанство}}
 
'''Стари завјетзавет''' (званично: '''Свето писмо Старога завјета''') је хришћански назив за збирку светих списа које [[Јевреји]] називају [[Танах]].{{Sfn | Jones | 2001 | p = 215}} Састоји се од књига закона, историје, пророштва и песама. За хришћане, Стари завјетзавет чини први део [[Библија|Светог писма]] (други део чини [[Нови завет|Нови завјет]]).<ref>Preface to the [[New Revised Standard Version]] Anglicised Edition</ref> Временом је хришћански Стари завјетзавет стекао извесне разлике у односу на јеврејски танах. Званични превод овога списа је и даље онај [[Ђуро Даничић|Даничићев]] из 19. столећа (отуда и ијекавица при именовању).
 
За [[јудаизам]], збирка светих књига Танаха на хебрејском језику је уобличена још у 5. веку п. н. е. Рана [[хришћанска црква]] користила је [[грчки језик|грчки]] превод из 2. века п. н. е, који је укључивао и списе којих нема у јеврејском канону. [[Јероним Стридонски|Јероним]] је сумњао у аутентичност тих књига, али су оне тек протестантском реформацијом одвојене од Старог завјетазавета. [[Православље|Православни]] и римокатолици их зову девтероканонским, а протестанти [[апокриф]]ним књигама.
 
== Књиге старог завјетазавета ==
=== Хебрејски канон ===
{{Main|Танах}}
[[Датотека:Targum.jpg|десно|мини|усправно|Хебрејски препис [[Танах]]а из 11. века]]
 
Стари завјетзавет Библије се на хебрејском зове [[Танах]]. Године 424. п. н. е. [[Јевреји]] усвајају следећих тридесет и пет књига Танакха, подељених у три целине:
 
'''Закон''' (хеб. '''[[Тора]]''') чине следеће књиге:
Око [[130. п. н. е.]] се ради превод хебрејског [[Танах]]а на [[грчки језик]], који се још зове ”[[Септуагинта]]”. Према предању, на преводу светих списа је радило 70 јеврејских учењака окупљених у [[Александрија|Александрији]] по заповести египатског цара Птолемеја Филаделфа.
 
Неколико векова касније, [[405]]. године, завршен је превод Старог завјетазавета са грчког на [[латински језик]], који се зове [[Вулгата]]. Углавном од Вулгате настају словенски преводи као и преводи на скоро све светске језике.
 
У односу на јеврејски канон Старог завјетазавета, овај преведени Стари завјетзавет на грчки, а са њим латински и словенски, разликују се у броју књига. Осим оних књига које постоје у јеврејском Танаху, хришћански Стари завјетзавет има и следеће књиге:
* [[Књига Товита]]
* [[Књига Јудите]]
* [[Књига Макабејаца 4]]
 
У хришћанству постоје два различита мишљења, и то још од првих дана, које су књиге Старог завјетазавета [[канон Светог писма|канонске]], односно које су инспирисане од стране Бога. Према једном мишљењу, само тридесет и пет јеврејских књига чине Стари завјетзавет. По другом мишљењу, светим књигама се сматрају и неке горе наведене, којих нема у јеврејском Старом завјетузавету. Може се рећи да православно и протестантско хришћанство више цене јеврејски канон, док католичко хришћанство више прати [[Вулгата|Вулгату]].
 
[[Католичка црква|Католичко хришћанство]] од [[1563]]. године у Стари завјетзавет убраја четрдесет и седам књига. [[Протестантизам|Протестантско хришћанство]] од [[1643]]. године у Стари завјетзавет убраја само тридесет и пет, као и Јевреји. [[Православље|Православно хришћанство]] углавном сматра 35 јеврејских књига светим, али неки православни богослови признају и неканонске књиге за канонске.
 
== Садржај ==
=== Књига постања ===
{{Main|Књига постања}}
[[Књига постања]] садржи приповести о [[стварање|стварању света]], [[еденски врт|еденском врту]], [[првородни грех|прародитељском греху]], [[мит о потопу|великом потопу]] и историју старозавјетнихстарозаветних [[патријарх]]а.
 
[[Датотека:God2-Sistine Chapel.png|десно|мини|[[Бог]] ствара [[човек]]а]]
=== Пророци ===
{{Main|Невиим}}
Осим Мојсија Јевреје су кроз цео СтарозавјетниСтарозаветни период и други [[пророци]] учили закону Божјем. Најпознатији цареви су: [[Давид (име)|Давид]] и [[Соломон]], [[Илија]], [[Исаија]], [[Јеремија]], [[Језекиљ (пророк)|Језекиљ]], [[Данило (пророк)|Данило]], [[Амос]], [[Пророк Осија|Осија]] и [[Малахија]]. Пророци су били побожни људи, које је Бог бирао да би преко њих јављао људима своју вољу. Они су опомињали цареве и народ да се поправе и покају за своје грехе, и говорили им каква ће их казна стићи ако их не послушају. Нису се бојали да кажу истину у очи и самим злим царевима, као и другим људима и због тога су често страдали, били гоњени, мучени и убијани. Сви су се они трудили да олакшају народу живот под многим недаћама, тешећи га, одржавајући у њему веру у долазак Спаситеља света (којег су хришћани касније препознали у [[Исус]]у [[Христос|Христу]]).
 
== Однос Старог и Новог завјетазавета ==
 
Хришћани верују да Исусово учење изложено у Новом завјетузавету представља испуњење Старог завјетазавета. То веровање темеље на Исусовим речима: „Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним."<ref>Еванђеље по Матеју, глава 5:17 (превод Вука Караџића)</ref>
 
Хришћани верују да је [[Исус|Исус Христос]] "... посредник бољега завјета, који се на бољијем обећањима утврди."<ref>Нови Завјет. Јеврејима посланица 8.6. Превод: Вук Караџић</ref>