Живојин Мишић — разлика између измена

Победа у [[Церска битка|Церској бици]] подигла је углед српске војске у очима пријатеља и непријатеља. Због тога су нарочито пријатељи, прецењивали њене могућности и захтевали од српске Врховне команде да одмах предузме офанзиву против [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]]. [[Руси]] су у томе били посебно упорни, јер су желели да [[Срби]] спрече да се део аустроугарских снага пребаци са [[Балканско полуострво|Балкана]] у [[Галиција|Галицију]]. Из солидарности са [[Савезници у Првом светском рату|савезничким армијама]], српска Врховна команда је наредила [[6. децембар|6. децембра]], да Прва армија форсира Саву и пређе у Срем, а Ужичка војска и црногорски Санџачки одред да предузму операције у источној [[Босна|Босни]], да на свом фронту вежу што јаче снаге непријатеља. Друга и Трећа армија задржане су у одбрани на [[Дрина|Дрини]] од њеног ушћа до [[Љубовија|Љубовије]]. Предвиђајући да ће аустроугарска војска обновити напад, чиме би поправила психолошки шок од пораза у Церској бици, Врховна команда није очекивала да ће у новој офанзиви бити ангажоване још крупније снаге него у претходној кампањи. У недостатку својих извора информација, због потпуног побачаја сопствене обавештајне службе, Врховна команда се ослонила на обавештења из страних извора. Тако је на основу нетачних обавештајних података италијанске војске, примљених преко руске војске, српска Врховна команда поверовала да је дошло до повлачења целокупне аустроугарске Шесте армије и њеног упућивања на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]], што се испоставило као нетачно, јер је управо та армија била остављена на положајима горње и средње [[Дрина|Дрине]], ојачана једним и по корпусом Друге армије и да се спремала да предузме нову офанзиву против [[Краљевина Србија|Србије]], о чему српска обавештајна служба није имала никакве податке.{{sfn|Мишић|Скоко|1990|p = 300-302}}{{sfn|Опачић|2008|p = 193}}