Мирко Ковач — разлика између измена

Студирао је на Академији за позориште, филм и телевизију, одсјек драматургије, у [[Београд]]у. Прва [[књига]] прозе »Губилиште« (1962) доживљава политичку и идеолошку осуду „због црне слике свијета“, а хајка на писца трајала је током цијеле 1963. године. Роман »Моја сестра Елида« излази 1965, а кратки роман »[[Животопис Малвине Трифковић]]« 1971. године, који је драматизован и изведен 1973. на сцени Атељеа 212 у Београду, те преведен на енглески, француски, италијански, холандски, мађарски и шведски. У Шведској је доживио три издања, а у Француској је изашао и као џепно издање у едицији "Rivages poche". У [[Загреб]]у му излазе романи »Ругање с душом« (1976); »[[Врата од утробе]]« (1978), који добија [[НИН-ова награда|Нинову награду]] критике (1978), награду Жељезаре Сисак (1979) и награду библиотека Србије за најчитанију књигу (1980). »Врата од утробе« је вјероватно најбољи Ковачев роман, сложене [[постмодернизам|постмодернистичке]] наративне технике, у коме се преклапају ауторова визура дједовске му [[Херцеговина|Херцеговине]] у распону више деценија и спиритуалне дилеме вјерске и секуларне природе. Слиједе романи »Увод у други живот« (1983), те »Кристалне решетке« (Босанска књига, [[Сарајево]], 1995).