Врата од утробе — разлика између измена

У овом [[роман-хроника|роману-хроници]] приповеда се о животима становника малог [[Херцеговина|херцеговачког]] места Л. [[Хроника (историографија)|Хроничарски]] елементи везани су за ток [[имплицитни наратор|имплицитног наратора]] – испрекидано приповедање обухвата догађаје пре, током и непосредно после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Иако је приповедач романа, по многим одликама, објективан и неутралан хроничар, он не крије да пише о трагичној судбини своје породице и других ликова које је познавао.{{sfn|Рибникар|1981|p =339}}

Књижевна критика је роман дочекала похвалама. Награђен је [[НИН-ова награда|НИН-овом наградом]] за најбољи роман 1978. године и [[Награда Жељезаре Сисак|Наградом Жељезаре Сисак]], а потом и наградома [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] за најчитанију књигу 1979. године.<ref>{{cite web |title=Intervju |url=http://www.yugopapir.com/2017/11/mirko-kovac-vrata-od-utrobe-obracam-se.html |website=.yugopapir.com |accessdate=11. 9. 2020}}</ref> Књижевни историчари га сматрају једним од важнијих романа првог таласа [[Постмодернизам|постмодернизма]] у југословенској књижевности. Иако су прва издања штампана на [[Српски језик|српском језику]], а роман је уз дозволу аутора објављен 1981. у [[Нолит]]овој едицији 50 најбољих српских романа,{{sfn|Рибникар|1981|p =339}} Мирко Ковач је након сукоба са српским националистима и пресељењем у [[Ровињ]] почетком деведесетих, одлучио да стил романа прилагоди [[Хрватски језик|хрватском језику]], те је касније и штампан у едицијама најбољих хрватских романа.